Izaberite stranicu

У Хиландару је прослављена ктиторска слава, празник Преподобног Симеона Мироточивог. Службом је началствовао новоустоличени игуман светогорског манастира Дохијар, архимандрит Амфилохије. Дохијарски појци су држали десну певницу, док је за левом била хиландарска братија, заједно са хором „Свети Симеон Мироточиви“.

За славском трпезом, која је уследила након завршетка Свете литургије, дохијарски игуман је казао да је пламтећи од љубави према ближњима преподобни Симеон Мироточиви, у свештеним облацима вођен, дошао из своје отаџбине на Свету Гору и нашао се своме сину, Светом Сави, у подизању из темеља свештеног манастира Срба, Хиландара.

„Удостојио се да види завршен манастир његовог покајања, пре његовог преподобног уснућа. Овај посао подразумева много зноја, труда, царских издатака, личног рада, мноштво ризика и непрекидног старања и бриге. Искушења која прате таква дела су неизбројна и непредвидива. И то само она која су вањска и видљива. Мада, нисмо у позицији да проценимо и измеримо његову скривену државу унутар њега, подвижничке борбе, борбе у келији и благодатна стања којих се удостојио Преподобни у непрекидним ноћима молитве и узношења химни. Ми једноставно уживамо дарове којима га је Бог украсио.“

Подсјећајући да је 1200, само једну годину после његовог преподобног уснућа, званично уписан у списе као Свети, отац Амфилохије је казао да данас химнама празнујемо преподобног ктитора Симеона Мироточивог, јер шта друго можемо да понудимо некоме кога је почаствовао и прославио Бог.

Беседа архимандрита Амфилохија, игумана Свештеног манастира Дохијара о празнику Светог Симеона Мироточивог у Свештеном манастиру Хиландару, 13.02.2019. лета Господњег.

Превод: Ђуро Кнежић

Давна је и благословена пракса и традиција наше свете Цркве да поштује Светитеље и да празнује њихов спомен. Од давнина људи су се окупљали да прославе, пре свега Господа Христа, Пресвету Мајку Његову, па онда све оне који су удовољили Богу и прославили се од Њега.

Наша Црква увек празнује личности и чињенице. Одређену свештену личност једног Свеца, било мученика, било преподобног, било јерарха. И стварну чињеницу његовог мучеништва, његовог аскетског живота, исповедништва његовог учења. Свака ова чињеница је од оваплоћеног домостроја нашег Господа. Не постоји ниједан Црквени празник који се односни на растројене појмове и идеје као на пример празник мира, празник људских права и слично томе.

Тако смо се ми данас окупили да химнама празнујемо преподобног ктитора Симеона Мироточивог. Јер шта друго можемо да понудимо некоме кога је почаствовао и прославио Бог?

Тачно овде се види љубав Цркве и њено човекољубиво устројење за нас, њене верне чланове.

Са таквим осећањима љубави устројена је да се сваки дан испуњава један празник, сваки дан једна божанствена Литургија, сваки дан једна прилика да се скупимо сви заједно (због тога) да обожавамо Бога чудесног у светима својим.

Свети Никодим, светли изданак Свете Горе, у своме говору преподобним светогорцима, односећи се на свете ктиторе, посвећује један велики део да потврди како је оснивање свештених манастира потврда љубави према ближњима. Пламтећи од ове љубави у срцу, преподобни Симеон Мироточиви у свештеним облацима вођен, дошао је из своје отаџбине на Свету Гору и нашао се своме сину, Светом Сави, у подизању из темеља свештеног манастира Срба, манастира Хиландара. Наравно, удостојио се да види завршен манастир његовог покајања, пре његовог преподобног уснућа. Овај посао подразумева много зноја, труда, царских издатака, личног рада, мноштво ризика и непрекидног старања и бриге. Искушења која прате таква дела су неизбројна и непредвидива. И то само она која су вањска и видљива. Мада, нисмо у позицији да проценимо и измеримо његову скривену државу унутар њега, подвижничке борбе, борбе у келији и благодатна стања којих се удостојио Преподобни у непрекидним ноћима молитве и узношења химни. Ми једноставно уживамо дарове којима га је Бог украсио. Вредно помена је да 1200, само једну годину после његовог преподобног уснућа, званично уписан у списе као Свети.

Када празнујемо и прослављамо наше месне, локалне Свете, имамо сигуран доказ да је на овом месту и простору засијала светлост и преподобност. То подразумева валидан печат духовног успеха у манастирима. Овај Божанствени дар охрабрује нас монахе, који се трудимо, да наставимо да живимо стопама наших отаца. Ово утешује браћу лаике и подржава маловерне.

Постоји још један други разлог зашто нас Дохијарце посебно подстичу празници преподобних ктитора: благословени Геронда наш Григорије, од наших младалачких година, удахнуо нам је велику љубав за ктиторске трудове. Бог и свети су нас удостојили да служимо у обнављању из темеља великог Манастира посвећеног Богородици нашој. Тако да смо, дакле, са посебним узбуђењем прихватили позив и дошли.

Благодаримо светом Игуману што је дао прилику и нама лично и оцима свештенопојцима, да дођемо и бдијемо са вама, празнујући Преподобног.

Молитвама преподобног Симеона Мироточивог, Христе Боже, помилуј нас. Амин.

Извор: Фејсбук страница Пријатељи манастира Хиландара

Pin It on Pinterest

Share This