Izaberite stranicu

Србија без Косова као човек без душе. „Дервиш и смрт“ су кутија са благом

Мешу Селимовића песник Алек Вукадиновић назива живим мудрацем, чија су ремек-дела прославила како писца тако и српску књижевност. Због тога наш поета, сазнавши да је упечатљивом низу награда којима је његова поезија овенчана управо придодата и она са именом великог Меше, каже да се осећа „као осијан“. Вукадиновићу је признање за књигу протекле године донела збирка „У ватри се Бог одмара“ („Конрас“, Београд и Културни парк Ковионица, Кутлово), коју је својим гласом препоручило двадесет чланова Великог жирија „Вечерњих новости“.

* Какав је ваш „однос са Мешом“, према Меши, као читаоца, као песника?

– Право да вам кажем, роман „Дервиш и смрт“ прочитао сам у даху. На мене је он деловао као нека чаробна кутија са благом, пуна драгуља мудрости и суштаственог звучног злата. И данас га држим у језгру своје библиотеке, и изнова му се враћам.

* Шта писцу значе награде уопште, али и ово конкретно признање, које подразумева похвале многих чланова Великог жирија?

– Не постоји писац који не сања и не прижељкује награду „Меша Селимовић“. У простору српске књижевности она је најзначајније књижевно признање, које је круна свих признања. Зато сам се, верујте ми, веома обрадовао кад сам чуо за исход гласања жирија.

* Значи ли вам мишљење критике и сматрате ли да ипак и данас, у нас, постоји (релевантна) књижевна критика?

– Кад не би било књижевне критике, било би писаца колико и грађана. У свакој сфери делатности видимо да постоји одабир: доброг, бољег и најбољег. Тај одабир обављају највећи стручњаци, интелектуалци велике даровитости и образовања. Данас српска књижевност има и поезију, и прозу, и књижевну критику врхунске класе.

* Које песнике српског језика сте радо читали некада, а откривате ли довољно често неке нове, и данас?

– Прави чаробњак стиха за мене је Лаза Костић. Он ми је најближи и омиљени песник. Неки наши велики критичари су осетили ову сродност, и апострофирали је. Иначе, читам савремену поезију и све вредне песнике. И радујем се свакој доброј књизи.

* Да ли су неки језици „поетскији“ од неких других, сматрате ли српски језик податним за поетско уобличавање и исказ?

– Постоји свакодневни језик, језик за комуникацију, али и песнички језик, тј. „језик у језику“. Књижевна теорија је одавно урадила ову диференцијацију. Међутим, постоје веома „певљиви“ језици као, на пример, италијански. У њему је свака исказана фраза крајње мелодична. Наш језик, међутим, није „певљив“. Зато је потребна велика обдареност да се у њему ствара поезија. Што се осећа већи отпор језика, стваралац има већи изазов за стварање. Ту постоје неке корелације које су крајње подстицајне.

* Песме су вам неретко саткане од самих језичких играрија, колико су адекватно преводиве?

– Ја сам искључиво писац, ни најмање преводилац. Било је више преводилаца мојих песама, па су ми две књиге изабраних песама преведене на енглески језик. Срећом, моји преводиоци ме нису „препевавали“ него баш преводили. Веома, веома сам задовољан тим преводима.

* Да ли се ваши стихови рађају лако, а песме ткају брзо?

– Моје су многе песме написане у епифанији, једном посебном стању имагинације. Та су стања високог интензитета, једног особитог стваралачког магнетизма. Природа таквих стања заувек је остала тајна. Познате фразе око њиховог објашњавања остале су само фразе.

* Дечани су чест мотив у вашој поезији, а унеколико и лајтмотив вашег живота. Има ли нас без Косова?

– Дечани су најдивнија и најболнија тачка моје животне историје. За мене се сунце рађа из дечанског неба. Тамо сам проводио најлепша лета, тамо доживљавао најрадосније часове. А питате ме за Косово. Србија без Косова је као човек без душе.

* Велите да су на вас јак утисак, од младости, оставили симболисти – а сада читамо „Критику симболизма“. Да ли је то ваш својеврсни, зрели отклон од њих?

– Ово питање је за мене веома деликатно. Веома држим до својих стихова: „О Сунце Сунце златом обасјано/ Твоје је срце земљи насмејано.“ Ја кад погледам у небо и видим да се цакли од ведрине, и у њему блиста Сунчева звезда, сав дрхтим од узбуђења. Мојој радости нема краја. У стваралаштву, у симболотворној сфери, међутим, није тако: Сунце је симбол хладних операција ума и аналитичке рационалности, што је највише изражено код Малармеа. Иако ме добар број наших најврснијих критичара сматра неосимболистом, ја сам имао личну потребу да укажем на ову неподударност.

* Бранили сте својевремено Симовића и Ђога од напада. Јесу ли се писци данас сувише ућутали, има ли солидарности?

– На ово питање бићу сасвим кратак. Кад би се ситуација поновила, исто бих учинио.

ДАЉИНСКА ИМАГИНАЦИЈА

* Можете ли да појасните појам „даљинске имагинације“ који сте увели у песништво?

– Појам „даљине“ ја сам први унео у песнички простор. Нема га ни код једног другог песника, ни нашег, ни страног. Он је изразито апстрактан, и врло је тежак за тумачење. Поједини наши критичари, снажне имагинације, просто задивљујуће су га поентирали. То такође говори о натпросечној снази наше савремене критичке речи, на шта сам већ указао.

Извор: Новости

Pin It on Pinterest

Share This