Izaberite stranicu

Писац романа „Велики јуриш“ Слободан Владушић говорећи о својој новој књизи „Књижевност и коментари“ говорио је о самом смислу књижевности данас, као и о академском утицају на младе умове који због оцјена морају да прочитају тражену литературу.

„У чему је уопште смисао данас предавати књижевност и изаћи пред студенте и рећи им „ви сада треба да прочитате ово“, истакао је Владушић.

Он је нагласио да постоји нека врста бирократског насиља, јер нужно постоји списак књига које студенти, ђаци морају да прочитају, у супротном падају на испиту. Међутим, Владушић истиче да би према ђацима било непоштено ако би се професори крили иза те бирократско-академске силе.

„Ако је књижевност та врста силе, онда боље да не постоји“, наглашава он.

Данас читамо једну листу књига, сјутра другу и ту се нажалост види академска репресија према студентима. Ако је у питању само академско насиље, онда листе књига могу да буду подложне промјенама.

У том тону, Владушић је на ИН4С говорио и о лектирама које се читају у основној школи у Црној Гори. На питање како коментарише да су из уџбеника из књижевности дословце избачени Бранко Ћопић, Десанка Максимовић, Иван Горан Ковачић… а умјесто њих се читају готово непозната књижевна имена, Владушић је рекао да то може да остави последице.

Овдје се ради о једној одређеној културној – политичкој орјентацији која ће, нажалост, оставити извјесне последице, јер зато је та одлука донешена.Ја хоћу да вјерујем да је књижевност, ипак, у суштини субверзивна дјелатност, то ће рећи да се она у потпуности не може ограничити и да се не може у потпуности инструментализовати. Некада су моћније оне књиге које се читају испод клупе од оних које се читају изнад клупе“, поручио је Владушић и нагласио:

„Свијет треба прихватити у својој бруталности, у ономе у чему је он страшан, вјерујући да се заправо тек тада, и само тада, можемо изборити за оно до чега нам је стало“.

Извор: ИН4С

Pin It on Pinterest

Share This