На девету недељу пред свеславно Васкрсење Христово, служена је Света литургија у подгоричкој Цркви Светог Ђорђа, под Горицом.
Евхаристијским сабрањем началствовао је јереј Блажо Божовић уз саслужење протојереја-ставрофора Милете Кљајевића, протојереја Јована Радовића и ђакона Ивана Црногорчевића; молитвено су учествовали негдашњи и садашњи старешина овог храма – проте Милун Фемић и Велибор Џомић, архијерејски намесник подгоричко-колашински.
Једногласним појањем на литургијске возгласе одговарали су појци Цркве Светог Ђорђа, предвођени вероучитељицом и хоровођом Снежаном Поповић.
Осветивши Дарове предложења и причестивши верни народ Божији, словом поуке сабранима се обратио началствујући свештенослужитељ, јереј Блажо Божовић тумачећи јеванђелску причу о блудном сину.
„То је прича која је најраспрострањенија у теолошкој мисли када је у питању духовни пад човека, његово покајање и повратак Небеском Оцу“ казао је јереј Блажо, објаснивши да се у њој ради о једној породици у којој је отац имао два сина – где је млађи, тражио од оца свога, оно што његово, иако је под великим знаком питања је – шта је то што је његово, за време живота очевог. Добронамерни отац је разумео синовљеву потребу, али не и његову намеру – даје му оно што сматра да је његово и син потом одлази у далеку земљу.
„То можемо да тумачимо као да човек тражи дарове и таленте од Оца Свога Небескога – али да их развија без жеље, помоћи и потребе за Њим; чак окрећући му леђа. “
Одлазећи у далеку земљу, расипајући дарове и таланте – син бива једно са блудницом; док не дође до блата, духовнога и овоземаљског, које му је најбоље показало где се запутио и шта је учинио.
Међутим, началствујући свештенослужитељ је објаснио да је Бог отворио пут – остајући у срцу сина – који се сетио оца да му се врати, али сада не као син, већ као слуга.
Јереј Блажо је указао да је врло битно да знамо да отац сина гледа из далека, јер је Бог, отац, као сваки добар родитељ, те повратак сина или ћерке из далека – гледа, чека и очекује.
„Син, дошавши у покајање каже Оче сагријеших небу и теби “ – то је моменат када се кајемо, казао је о. Блажо у своме обраћању, појаснивши, да треба да знамо да Бог покајника украшава најлепшим хаљинама и враћа му оно достојанство које је имао у Својој замисли.
Старији брат се сневеселио кад је чуо да му је дошао млађи брат. Није желео његово покајање и његово враћање.
„То су управо две категорије људи – једни који падају и који се кају и они који мисле да су Божији и који из те своје ситуације суде и пресуђују – од својих кућа, одмарајући, лежећи, шетајући се… не желећи повратак свој ни онога другога, у Божије крило.“
Бог говори у овој причи Све је моје твоје је и твоје јесте моје,али старији син то не разуме.
„То је моменат када људи мисле да су близу Бога, а не разумију, користећи различите изговоре – шта ће ми заједница, шта ће ми Црква, зашто се неко крстио са 60г… Треба да знамо у срцу своме да нас Бог у покајању украшава најљепшим даровима и прихвата наше покајање као највећи дар “, казао је јереј Блажо и позвао све будемо храбри, одлучни и радосни – постећи и молећи се Богу Своме.
Заблагодаривши Господу, у просторијама овог храма, одржан је и час веронауке за полазнике Школе ,,Свети Ђорђе”, коју води протиница Надица Радовић.
Заједништво у Чаши Господњој настављено је у црквеној гостопримници.
Елза Бибић
