Izaberite stranicu

На данашњи дан, 22. фебруара 1512. године умро је италијански морепловац Америго Веспучи.

Судбина није у први мах предодредила Америга да заврши као први човјек палубе. Проблем није био образовање. Иако су његова старија браћа отишла на даље школовање на универзитет у Пизу, Америго је прихватио посао трговца. Запослио се као службеник и радио за породицу Медичи чија је глава куће био Лоренцо де Медичи. Као одговоран радник, Веспучи је задобио Лоренцово повjерење, те га овај задужује да надзире рад запослених који су били сумњичави да не обављају посао по пропису. Лоренцова сигурност у Америга била је толика да га он шаље у Шпанију да се брине о надгледању функционисања трговине. Те године, намијењене за откриће Индије, шпански бискуп Хуан Родригес де Фонсека раскинуо је уговор са Кристофером Колумбом. Уговор је подразумијевао да ће само Колумбо ићи у експедиције. Међутим, бискуп почиње да нуди ту привелигију и другима. Тако прилика да плови морима и океанима доспијева до Америга. Он је био извршилац италијанског трговца Ђанота Берардија. Као његова десна рука опремио је чак 12 бродова који су били спремни да се упуте за Индију. Тачно пет година касније Веспучи се отискује од шпанске обале ка “индијској”. У следећој експедицији схвата да су и он и “проналазач” “Индије” били у заблуди. Постао је први Европљанин који је угледао ушће Амазона. Овим открићем закључио је да ово парче Земље не може да буде Индија. Ова земља се протеже више него што би требало Индија да се простире. Враћајући се кући мајци Европи са “ексклузивним” вијестима, успио је успут да открије ријеку Ориноко и острво Тринидад. Његово треће прекоокеанско путовање уједно је било и португалско. Писао је како има намјере да се опет упути западно од Азије. Тако доспијева до данашње пете највеће државе на свијету – Бразила. С обзиром на то да је толики дио источне јужноамеричке обале прешао није ни био свјестан да је први угледао Рио де ла Плату.

Према латинској верзији његовог имена (Америкус) њемачки картограф Мартин Валдземилер назвао је нови свијет Америка, премда је нови континент 1492. године открио Кристофер Колумбо. Валдземилер је нацртао и мапу Новог свијета у 12 одјељака. Карта се више од три и по вијека налазила у власништву немачке племићке породице. Конгресна књижица, која садржи најзначајније свјетске мапе и атласе откупила је ову карту 2003. године и тако практично добила власништво над америчким “листом из матичне књиге рођених”. Човек који је каријеру морепловца започео у Севиљи, учесник на припремању бродова за експедицију Кристофера Колумба, вођа шпанске поморске експедиције, значајан подједнако за шпанску и португалску средњовјековну историју умро је у 65. години у незнању да није Америка у средини, већ да се Азија налази међу Европом и Новим свијетом.

Приредио: Миомир Ђуришић

 

 

Pin It on Pinterest

Share This