Izaberite stranicu

Од 2000. године у свијету се сходно закључку Унеска обиљежава 21. фебруар као Дан матерњег језика.  Матерњи језик је део културног идентитета народа, тачка препознавања, различитости, али и толеранције и разумијевања с циљем промовисања језичке културе и разноврсности, као и вишејезичности. Брига о матерњем језику је начин доказивања свијести културне елите народа о властитом идентитету, али и веома осјетљиво мјесто толеранције исте те елите према другом.

Генерална скупштина Унеска прогласила је 1999. године Дан матерњег језика, као сјећање на студенте који су 21. фебруара 1952. године убијени у Даки, у источном Пакистану, данас Бангладешу, јер су протестовали зато што њихов матерњи језик није проглашен за званични.

Према процјенама, готово сваке седмице у свијету нестане по један језик, а лингвисти прогнозирају да ће од око 6.000 језика, колико их има у свијету, до краја 21. вијека одумријети више од половине, чак и до 90 посто. Основно за преживљавање језика јесте да се преноси дјеци, да има институционалну подршку, своје писмо, да се његује у школама. Највише су угрожени језици с малим бројем говорника од неколико стотина или десетина, као и језици који припадају малим заједницама које нису цивилизоване са становишта западних стандарда и немају институције, сматрају лингвисти.

У свијету око 12 милиона људи говори српски језик, који је стандардизован, са граматиком, речницима, институционалном подршком.

Приредила: Марија Живковић

Pin It on Pinterest

Share This