Izaberite stranicu

Грађани Софије се сећају како старац Добре стоји у припрати Саборне цркве Светог Александра Невског, обучен у сељачком оделу, и како држи упаљену свећу и пластичну чашу, метанишући испред сваког ко би ушао у цркву на молитву.

Сав свој иметак је поклонио Цркви, а живео је у собици у порти цркве Светог Ћирила и Методија у свом родном селу. Када је умро у својој 103. години, сви су сазнали да он није обичан просјак: просио је за Цркву Божију. Током свога живота испросио је 800.000 лева (400.000 евра), али све то је заложио црквама и манастирима. На пример, 2005. године цркви у свом селу Бајлово дао је 10.000 лева. Године 2007. поклонио је 25.000 лева за обнову манастира Елешнице, а 10.000 лева за цркву у селу Горно Камарци. Године 2008. приложио је новац у цркву у Калоферу. Наравно, највећи прилог дао је патријаршијској цркви Свете Софије.

Саборна црква Александра Невског подарио је 35.700 лева 2009. године. Старац Добре је волео децу; клањао се испред њих и љубио им рукице. „Просјак Христов наглашавао је значај смирености“. За њега се каже да је био отворено јеванђеље, јер је живео према библијским заповестима. Каже се да су чак и голубови испред цркве Седмочисленика у Софији падали на његове руке и главу, препознавши га као житеља неба.

Живот овог светога просјака описао је Борислав Радославов у књизи под насловом „Старац Добре, баиловски светац“. Исти писац се залаже да се њему постави споменик под називом „Споменик доброчинства“ близу цркве Светог Александра Невског. О њему је снимљен и документарни филм.

Добро Добрев уснуо је у Господу 13. фебруара 2018. и сахрањен је у свом селу Баилову.

Извор: Basilica.ro (са бугарског Инфо служба СПЦ)

Pin It on Pinterest

Share This