Izaberite stranicu

На данашњи дан, 19. фебруара 1997. године умро кинески државник Денг Сјаопинг, главни архитекта привредних реформи и силовитог економског успона Кине крајем XX вијека. Најмногољуднијом земљом свијета руководио је од 1978. године, посљедњу званичне руководеће функцију напустио је 1990. године, али је његов пресудан утицај остао неспоран до смрти.

Кина је била свјетски лидер у науци и технологији до Минг династије. Четири велика открића Кине: прављења папира, компаса, барута и штампарство су се прошириле широм Азије и Европе. Међутим, кинеске научне активности су се смањиле у XIV вијеку. За разлику од научника у Европи који су прошли кроз научну револуцију, средњовјековни кинески мислиоци нијесу покушали да редукују обсервације природе на математичке законе, и нијесу формирали школовану заједницу која би могла да има критичко мишљење и могла да преиспитује научни допринос других. Кинеско друштво се концентрисало на литературу, умјетност, јавну администрацију, док се наука и технологија сматрала тривијалним и мање битним.

Грађански рат у Кини се завршио 1949. године побједом Комунистичке партије, а напори да се организује наука у технологија били су засновани на моделу Совјетског Савеза. Културна револуција (1966-1976. године) имала је катастрофалан утицај на кинеску науку и истраживања, јер су научници били прогањани а улагање у истраживања и образовање је било редуковано. Након смрти  Мао Цедунга 1976. године и краја Културне револуције, Денг Сјаопинг и ново кинеско руководство почиње са реформама ка стварању тржишне привреде уз одређену улогу државе. Колективизација пољопривреде је напуштена, земљишни посједи су приватизовани а трговина са иностранством је постала главна оријентација државе, због чега су створене посебне привредне зоне. Неефикасна државна предузећа су реструктурисана а непрофитабилна су одмах затворена што је довело до великих отпуштања радника. За данашњу Кину је карактеристично постојање тржишне привреде засноване на приватном власништву, и она је један од најбољих примјера државног капитализма. Држава и даље има главну улогу у стратешким привредним гранама као што су енергетика и тешка индустрија али се број приватних предузећа повећава огромном брзином. Од почетка економске либерализације 1978. године, Кина има једну од најбрже растућих привреда свијета. Раст њене привреде углавном се заснива на инвестицијама и извозу. Висока продуктивност, ниски трошкови рада и релативно добра инфраструктура омогућили су јој да постане свјетски лидер у производњи.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This