Izaberite stranicu

На данашњи дан, 18. фебруара 1751. године у Будви је рођен Стјепан Зановић, писац и познати авантурист. Писао је на француском и на италијанском језику. Представљао се као црногорски и албански кнез. Од Зановићевих дјела најпознатија су „Турска писма”.

Авантуристи у току свог живота неријетко узбуђују свијет својим преварама, које увијек нарушавају друштвени мир и туђе интересе, за неке често погубно. Они варају људе који заузимају високе положаје у државним и друштвеним областима, људе науке и литературе, користе се њиховим именима за своје преваре и подвале, скандализују их и тиме их вежу за себе, чинећи их у извјесној мјери својим саучесницима. Посебно су подложне жене, више него мушкарци, осјетљиве и снисходљиве, више повјерљиве и склоне ка хероизму и доживљајима романтичног карактера. Пошто послије смрти уђу у историју, они доводе у тешкоће истраживаче и пред историјом брижљиво маскирају свој живот, дјеловање, па и поријекло. Осамнаести вијек је посебно богат авантуристима: барон Тренк мућка у Њемачкој, Теодор де Нејгоф постаје краљ Корзике, Калиостро, Казанова, гроф де Санжермен и др.

Мање су познати, али не мање талентовани и сналажљиви браћа Зановићи. Сва њихова умјешност била је усмјерена углавном на стицање новца, који им је омогућавао да живе и да играју улогу коју су жељели. Истовремено, њихове махинације су се одражавале на политичке и друштвене односе. Стјепан Зановић је младост провео у Венецији, гдје се и школовао. Студирао је у Падови. Слободног духа, склон преварама, лажном представљању и високим политичким амбицијама, често је мијењао средину (Француска, Енглеска, Италија, Холандија, Пољска, Русија…) и склапао разне сумњиве пословне и политичке планове. Представљао се као принц Црне Горе, Шћепан Мали, потомак Скендербега, Стефан Ханибал и сл. Кретао се у круговима француских енциклопедиста и дописивао с највећим умовима епохе, Волтером, Даламбером, Русоом, Руђером Бошковићем и др. Био је масон примљен у лионску ложу „Сретан сусрет“. Дружио се и са Ђакомом Казановом. Издао је неколико пјесничких збирки и дјела различите садржине на италијанском, француском, латинском и њемачком језику. Притиснут оптужбама за превару и заборављен од својих сарадника и сапутника, извршио је самоубиство у затвору у Амстердаму 1786. године.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This