Izaberite stranicu

Пјесник Зоран Костић из Бањалуке, овогодишњи добитник престижне Змајеве награде Матице српске, рекао је да је почаствован што је му је у руке дошло једно од највећих признања у српској поезији, те што је његово име међу поетским великанима.

– Не бих говорио истину, а кад не бих рекао да сам изузетно початвован Змајевом наградом, признањем које важи за једно од највећих у српској поезији – рекао је Костић новинарима у Новом Саду, поводом признања које му је припало.

Он је додао да га посебно поносним чини то што се његово име нашло међу оним најистакнутијим српским поетама, добитницима исте награде у протеклим деценијама.

– Моје име нашло се међу најзачајнијим именима која су добила Змајеву награду протеклих деценија. Не мора да значи да сам ја том наградом ушао као пјесник у та значајна имена, у тај пантеон, али је свакако више него пријатно бити међу њима – нагласио је Костић.

Каже да му је та награда од посебног значајна, јер носи име једног од највећих српских пјесника Јована Јовановића Змаја.

– Награду издвајам онолико колико издвајам Змаја као пјесника. А ја Змаја сматрам, можда, највећим српским пјесником 19. вијека. Највећи је зато што је поставио темељ неколико поетских жанрова, који ће тек у другој повини 20. вијека бити валоризовани како треба – рекао је Костић.

Он је навео да под тим мисли на сатиричну Змајеву поезију, која је тек у 19. вијеку добила своје високо мјесто на љествици великих пјесничких остварења.

– Змајева сатирична поезија тек у прошлом вијеку добила је мјесто, које је заслуживала и у његово вријеме, али је била порицана. Оспоравана је, јер је наводно била памфлетска и политичка. Змај, међутим, да је само слушао славуја у себи не би био оно што данас значи, како је то сликовито рекао Павле Поповић у једном свом есеју – навео је Костић.

Он је подсјетио да је Змај 150 година био непревазиђени пјесник за дјецу и то на свим овдашњим просторима.

Костић је рекао да је Јован Јовановић Змај, велики пјесник, отишао са овог свијета незадовољан што му се за живота нису остварили неки његови идеали, попут јединства српског књижевног простора.

– Ипак, ова награда, која је припала мојој маленкости, доказ је да се један од Змајевих идеала ипак остварује, данас у 21. вијеку. У овом признању обједињене су све српске земље, јер је издавач једина српска кућа, Књижевна задруга Српског националног савјета, данас расрбљене Црне Горе, гдје је све српско сведено на минимум – истакао је Костић.

Он је додао да у прилог његовим ријечима иде и чињеница да је награду добио од Матице српске, националне институције српске културе и духовности чије је право да каже на коме је „пјесничко царство“.

– Осим тога, књигу сам писао у Бањалуци, пријестоници Републике Српске, гдје и живим посљедњих двадесетак година. Дакле цијели српски књижевни простор је у награди обједињен, како је то некад сањао велики Змај – рекао је Костић.

Према његовим ријечима, све што је рекао говори у прилог истини да једна књижевност настаје у оквирима једног језика.

– И ту су те књижевне границе. Могу нас оптуживати за некакав великосрпски тон, али то су једноставно границе у којим постоји наша књижевност – појаснио је Костић.

Он каже да је његова награђена књига пјесама „Пулсквамперфекта“ управо посвећана углавном српском језику, односно његовом свакодневном страдању.

Костић је рекао да су његове пјесме у књизи углавном посвећене страдању српског језика, његовом черупању, као и претварању у некакве псеудо-језике, и то тамо гдје је он и настајао.

– Примјер је моја Црна Гора одакле сам родом. Тамо су данас претворили српски језик у некакв псеудо-језик, а исто је и у БиХ. Јасно је да никако не могу постојати ни црногорски језик, нити босански језик, ни у научном, а камоли лингвистичком смислу. Да, не идемо даље у прошлост, како бисмо још неке из наше ближе околине, оспорили у њихово скрнављењу српског језика – каже Костић.

Костићу је синоћ Змајеву награду уручио Драган Станић, предсједник Матице српске, на свечаној сједници поводом обиљежавања 193 године постојања најстарије књижевне, културне и научне институције српског народа.

Међу добитницима „Змајеве награде“ су и Антоније Исаковић, Десанка Максимовић, Оскар Давичо, Рајко Петров Ного, Ђорђо Сладоје, Дара Секулић, Гојко Ђого, Милан Ненадић, Владимир Јагличић, као и бројни други истакнути пјесници са свих српских простора.

Извор: РТРС

Pin It on Pinterest

Share This