Izaberite stranicu

На данашњи дан, 17. фебруара 1909. године у тврђави Форт сил у Оклахоми умро је индијански поглавица Голатлај, познатији као Џеронимо, последњи поглавица Апача.

Џеронимо је дизао више устанака у покушају да се одупре затирању Индијанаца, које су вршиле САД и Мексико. Поглавица је рођен у Бедонкохеу, у данашњем Њу Мексику. Уз све ратничке вјештине, био је и цијењени врач. Вјеровало се да га штити Усен, врховни бог његовог племена. Право име Џеронима – Гојатлај значи “Онај који зијева”. Он, његова три брата и четири сестре васпитавани су у складу са традицијом племена. Када је напунио седамнаест година, оженио се дјевојком Алопе, са којом је имао троје дјеце. То је била његова прва жена, а имао их је више од седам. За вријеме Џеронимовог кратког одсуства, Мексиканци су запосјели логор и убили му жену и дјецу. Од тог тренутка Џеронимо креће у осветничке походе. Због борбеног фанатизма који су Џеронимови саплеменици исказивали током борби, Мексиканци и Американци често нијесу бирали начине да их зауставе. Углавном су користили ватрено оружје против Апача, који су носили само лук и стријелу и ножеве. Ти покољи, међутим, нијесу зауставили Џеронима. Жеља за осветом била је све јача, па је са својим саплеменицима нападао Мексиканце и Американце гдје год је стигао и вршио одмазду без икакве милости. Џеронимо је изабран за војног предводника, јер је, према вјеровању својих сабораца, био отпоран на смрт. Неколико пута био је погођен, али је сваки пут настављао да се бори. Упркос добро наоружаним америчким формацијама, Џеронимо је настављо своје походе у Аризони, Њу Мексику и Тексасу, које су заузели амерички дошљаци. Узалудне битке трајале су до 1886. године, тек тада је несаломиви Џеронимо одустао од намјере да протјера досељенике и потписао примирје са америчком војском. Америчка влада показала је “великодушност побједника” и протјерала Џеронима и његове преживјеле саборце у војна утврђења на Флориди, потом у Алабами и на крају у Оклахоми. Џеронимо, фанатични осветник и заклети непријатељ Влада САД и Мексика, умро је од упале плућа у дубокој старости. Сахрањен је на мјесту Форт Сил, на некадашњој територији Апача у Оклахоми. Тако је, на циничан начин, испуњена његова жеља да послије потписивања примирја “мирно живи у свом завичају”.

Док је “уживао у слободи” у резервату, Џеронимо је покушао да остави бар причу о борби свог народа за слободу против дошљака који су узурпирали њихову земљу. Издиктирао је биографију управнику школе у Лотону. Џеронимова прича морала је да прође низ “филтера” да би на крају у њој више било говора о борби против Мексиканаца, уз ријетка помињања америчких завојевача. Упркос овој уљепшаној верзији, која је била идеална за каснију “продавницу снова” – Холивуд, Џеронимо је у стварности стално питао: Зашто његов народ нестаје са лица земље? “Мислим да нисмо ту без неке сврхе, иначе нас Усен не би ни створио. Усен је створио сва људска племена и сигурно је за свако од њих имао добар разлог”, говорио је Џеронимо. Он је објавио списак апачких обичаја, вјеровања и неписаних закона и поручивао да свако има право на национално достојанство и да равноправности нема без уважавања различитости. Официрима и генералима који су га побиједили Џеронимо је у лице говорио да, ако се већ мора покорити њиховој сили, не мора и да их поштује.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This