Izaberite stranicu

На данашњи дан, 15. фебруара 1115.  године папа Паскал II признао је ред Малтешких витезова, основан у Јерусалиму,  гдје су поред цркве светог Јована имали самостан и азил за болеснике и путнике. Касније су добили задатак да бране Свету земљу.

Малтешки витешки ред или званично Суверени војни болнички ред Светог Јована Јерусалимског од Родоса и од Малте је суверени субјект међународног права без сопствене територије. Познати су и под именом Малтешки витезови или најчешће, само као Малтешки ред. То је витешки и вјерски ред Римокатоличке цркве. Уједно, то је и најстарији ред, таквог типа, у свијету. Малтешки ред има статус посматрача у УН. Има дипломатске односе са 104 државе и размијењене амбасадоре са великим бројем земаља. Према међународном праву, Малтешки ред је суверена формација, а због ове чињенице се често третира и као држава. Суверенитет Малтешког реда се понекад посматра само на нивоу дипломатских мисија, али не као код суверенитета једне државе. Понекад опет, Малтешки ред се посматра као једна мала држава или микронација. Државна управа Малтешког реда издаје своје пасоше, штампа сопствену валуту, поштанске маркице, па чак издаје и регистарске таблице. Велики Мајстор реда служи као подршка ватиканској дипломатској активности, у међународним односима, процесима приликом подношења петиција, у предлагању амандмана.

Године 1080. у Јерусалиму је основана болница са циљем да се стара о сиромашним и болесним ходочасницима у Светој земљи. Након освајања Јерусалима 1099. године у Првом крсташком рату болница је добила статус вјерског и витешког реда. Овај статус јој је званично признат 15. фебруара 1113. године у папиној були. Послије губитка хришћанских територија у Светој земљи, Малтешки ред је дјеловао са Родоса гдје је имао сувереност, а касније са Малте гдје је био вазална држава под шпанском вицекраљевином Сицилијом. Након пада Јерусалима, 1187. године, прелазе на Кипар, а након тога на Родос. Када су Турци освојили Родос, селе се на Малту 1530. године.  Како би заузео Малту која је била кључна за даље продирање на запад, турски султан Сулејман Величанствени упутио је 1565. године флоту од око 160 галија разних величина под командом Пијала-паше против Малте. Малту су бранили малтешки витезови под командом Жана ла Валете. Пет дана касније, флоти су се придружили и бродови Улуџ Алија  и Торгута. Турци освајају већи дио утврђења данашње Валете, али нису успјели да скрше отпор бранилаца тврђаве Сан Анђело, чак ни онда када им је у помоћ пристигло још 27 једрењака са 2.500 људи под командом Хасан-паше, беглербега Алжира. Захваљујући непримјетном искрцавању 10.000 војника на југозападној страни острва које је вицекраљ Сицилије упутио на 50 галија, турске снаге су, након пораза, напустиле опсаду. Након Велике опсаде 1565. године, хоспиталци су подигли нови град који су, по великом мајстору витешког реда Жану де ла Валети, назвали Ла Валета. Наполеон је на свом походу ка Египту освојио Малту 1798. године, након чега су се витезови повукли у Рим.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This