Izaberite stranicu

На данашњи дан, 15. фебруара 1988. године предсједник Аустрије Курт Валдхајм оптужен да је, као припадник СС јединица у Другом свјетском рату, одговоран за ратне злочине почињене у Босни и Грчкој, одбио је да поднесе оставку.

Курт Валдхајм је био аустријски политичар и дипломата, четврти генерални секретар Уједињених Нација. Његов избор за предсједника Аустрије 1986. године био је засијењен открићима да је припадао јединици Хитлеровог Вермахта која је починила ратне злочине над српским цивилима током Другог свјетског рата. Курт Валдхајм је рођен у Бечу, 1918. године, када је Први свјетски рат већ завршен, а Аустро-Угарска монархија се већ распала. У Бечу је завршио Дипломатско конзуларну академију 1944. године. Био је доктор правних наука и у дипломатској служби у Министарству спољних послова од 1945. године. Члан је аустријских делегација на међународним преговорима у Паризу, Лондону и Москви. Послије је био посланик у парламенту, а затим амбасадор Аустрије у Канади. Касније и министар спољњих послова Аустрије. Био је четврти генерални секретар УН од 1972. године до 1981. године и на тој функцији провео је два мандата. Надгледао је пружање помоћи Бангладешу, Никарагви и Гватемали и мировне мисије на Кипру, Блиском истоку, у Анголи и Гвинеји. Након што је одбио трећи мандат вратио се у Аустрију и кандидовао се за предсједника. Био је девети предсједник Аустрије од 1986. године до 1992. године. Током предизборне кампање за предсједника Аустрије у јавност је избила његова нацистичка прошлост. Сазнало се да је лагао о природи своје војне службе и чланства у Нацистичкој партији. Валдхајм је за вријеме Другог свјетског рата био официр Вермахта на различитим фронтовима. Југословенска државна комисија га је прогласила за ратног злочинца, на основу југословенског досијеа од 1947. године, па је Валдхајм је увршћен на листу ратних злочинаца УН. Према овом досијеу, Валдхајм је као обавештајни официр био члан штаба генерала Александра Лера, команданта Хитлерове армије која је покривала југоисток Европе, група „Е“. Курт Валдхајм је учествовао у борбама на Козари у љето 1942. године, када је око 68.000 српских цивила отјерано у хрватски концентрациони логор Јасеновац. Курта Валдахјма је због заслуга у бици на Козари одликовао хрватски поглавник Анте Павелић 1942. године. Исто тако у Црној Гори почетком маја 1942. године у зони Пљеваља, Валдхајм је такође имао значајну улогу против српског и јеврејског становништва. Тек после избијања афере о његовој мрачној нацистичкој прошлости Валдхајм је на све начине покушавао да докаже да је био само војник и да није одговоран за ратне злочине над српским цивилима. Занимљиво, у вези случаја Валдхајм, је то што је предсједник СФРЈ, Јосип Броз, одликовао Курта Валдхајма 1977. године.

Случај Валдхајм је једна од највећих енигми XX вијека. Иако је његово име било на листи ратних злочинаца УН и мада су за његову ратну прошлост знали СССР, САД, Британија и Југославија, оснивачи УН, он је ипак у два мандата био цијењени генерални секретар свјетске организације. Познати јеврејски центар „Симон Визентал“ који се деценијама бавио ловом на нацисте, послије Другог свјетског рата, писао је својевремено да су имали скоро све доказе против Валдхајма, али да су дипломате социјалистичке Југославије помагале у скривању прошлости ратног злочинца Курта Валдхајма. Курт Валдхајм је и поред свега био изабран за предсједника Аустрије, али и дипломатски изолован током цијелог свог предсједничког мандата 1986-92. године.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This