Izaberite stranicu

На данашњи дан, 13. фебруара 1787. године умро је дубровачки математичар, физичар, астроном, филозоф и дипломата Руђер Бошковић, оснивач и директор Брерске астрономске опсерваторије код Милана и директор Оптичког института француске морнарице, један од највећих научника свога доба. Свјетску славу стекао је дјеловањем у области физике, астрономије и математике, али је у свом полувјековном раду био и успјешан геодета, архитекта, археолог, као и пјесник и дипломата.

По мушкој линији преци Руђера Бошковића су из мјеста Орахов До на ободу Поповог поља у Херцеговини, двадесетак километара сјеверозападно од Дубровника. Руђеров отац, Никола се још као дјечак обрео у Дубровнику, гдје га је отац дао у шегртску службу код богатог трговца Рада Глеђевића. Марљив и вичан послу брзо је напредовао, да би са Глеђевићем прво ступио у ортачки однос, а затим се и осамосталио. Али, са стицањем иметка пролазиле су и године, па се Никола оженио тек кад му је било око педесет година. Оженио се три пута млађом Павлом из властелинске породице Бетере, чији је отац имао лијеп трговачки иметак и књижевни дар. Никола и Павла изродили су, највероватније, деветоро дјеце. Руђер је био осмо дијете и шести син, а име је добио по ујаку. Дјеца су од мајке наслиједила дуговјечност, од оца упорност и систематичност, а од дједа по мајци књижевни таленат. Грађански статус породице Бошковић у вријеме највеће славе и моћи Дубровачке републике, подразумијевао је школовање дјеце. Тако је прва знања млади Руђер, по дубровачки Руђе, стекао у исусовачком Дубровачком колегијуму, да би га као најбољег међу вршњацима, уз сагласност мајке (отац му је умро четири године раније) професори одвели у Рим, да би школовање наставио на чувеном исусовачком Римском колегијуму, гдје је изучавао философију, физику, астрономију и математику. Колегијум је завршио у двадесет другој, а студије теологије у својој двадесет деветој години, када је и заређен у свештеника. Бошковићев научни рад, по чему ћемо га памтити и славити, трајао је педесет година, од 1736. године када је као двадесетпетогодишњак објавио своју прву научну расправу „О сунчевим пјегама“, па до 1785. године(двије године пред смрт), када је објавио петотомни низ расправа под насловом „Расправе из оптике и астрономије“. У том полувјековном периоду преплитала се његова професорска каријера са теоријским и практичним научним радом(природне и техничке науке), уз активности на пољу филозофије, лијепе књижевности и преводилаштва. У теоријској астрономији развија метод за одређивање путања комета, па је међу првима закључио да је Хершел открио нову планету, касније названу Уран. Дјелујући на три математичке катедре (Рим, Павија и Милано), бавио се многим проблемима чисте математике и нарочито примијењене математике, да би  са још двојицом римских математичара, потписао и статичку експертизу о пукотинама на куполи базилике Светог Петра у Риму. Цијенећи његово укупно дјело савремени свијет му се одужио назвавши један кратер на Мјесецу његовим именом. Сва своја дјела (научна и књижевна) писао је на латинском, италијанском, француском и матерњем „словинском језику“. Иако се у Дубровник вратио само једанпут (1747. године), за родни град је успјешно обављао многе дипломатске послове.

По свом научном дјелу Руђер Бошковић припада  групи великана, а по осталом, по коме га славе био је: Србин по оцу, Италијан по мајци, племић по прадједовима, Дубровчанин по рођењу, „Словин“ по матерњем језику, католик по вјери. Почива у цркви Света Марија Подоне у Милану.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This