Izaberite stranicu

На данашњи дан, 12. фебруара 1912. године посљедњи кинески цар, Пу Ји из династије  Манчу, је абдицирао. Кина је постала република, а први предсједник је био Сунт Јат Сен

Живот Пу Јиа је све само не обичан, и може се рећи да је у питању једна од најтрагичнијих личности XX вијека. Нико га није питао да ли жели да буде цар, други су направили тај избор док је још био одојче. Постао је заточеник сопственог двора и наметнуте титуле. Пу Ји се родио у манџурској династији која је Кином владала преко 250 година. Царица Циси, удовица претпоследњег цара прије Пу Јиа, изабрала га је за ту улогу на самртничкој постељи. Након нешто више од три године „власти“, Пу Ји је престао да буде „владар“ када је царица Лонгју, удовица претходног цара, постигла договор са побуњеницима. Кина је постала република, али је Влада морала да дозволи да Пу Ји задржи империјалну титулу, да остане да живи у Забрањеном граду и да се третира као страни монарх. Грађански рат је захватио Кину 1917. године и један војвода га је вратио на пријесто, али је то пропало послије само дванаест дана због протеста широм земље и интервенције другог великаша. 1924. године долази до промјене одредби уговора о његовом положају у Републици Кини, па Пу Ји губи империјалну титулу и истог дана бива избачен из Забрањеног града из кога практично није изашао шеснаест година, живјећи у њему као у златном кавезу. Јапанци га постављају за цара Манџукуа, односно земље његових предака – Манџурије (у том тренутку под јапанском окупацијом). За вријеме Другог кинеско-јапанског рата служио је „самурајском“ окупатору као марионета коју су користили по свом нахођењу и потреби. Његова тачна одговорност у свему што се догађало је, ипак, предмет спора. Совјети су га заробили 1945. године након што су у страховитом јуришу заузели Манџурију. Свједочио је против Јапанаца у Токију двије године касније. Када су комунисти под Мао Цедунгом преузели власт у Кини 1949. године, Совјети су га испоручили Пекингу. Десет година је провео у затвору, да би га коначно власти прогласиле за „реформисаног“. Уз писмену дозволу Мао Цедунга долази 1959. године у Пекинг, неко вријеме са сестром живи у обичном стану, да би се потом преселио у државни хотел. Почиње да ради у Пекиншкој ботаничкој башти. Почиње да пружа подршку комунистима. Жени се 1962. године неговатељицом. Издаје своје мемоаре уз охрабривање од стране Маоа и његових сарадника, као и уз јавну подршку кинеске владе. Критикује своје понашање у прошлости, и каје се што на суђењу у Токију није искрено говорио о својој одговорности током рата. Културна револуција 1966. године доводи га у смртну опасност, пошто Црвена гарда у њему види идеалну мету за линчовање. Безбједносне службе га стављају под 24-часовну заштиту. Умире 1967. године као 61-годишњак.

Приредио: Миомир Ђуришић

 

Pin It on Pinterest

Share This