Izaberite stranicu

Мило Милуновић   српски сликар, ликовни критичар, један од оснивача и првих наставника Академије ликовних уметности у Београду, упокојио се на данашњи дан 11. фебруара 1967. године.

Рођен је на Цетињу 18. августа 1897, а школовао се у родном граду, Монци и Скадру, умjетност је учио у Фиренци  и Паризу, гдје се упознаје са дјелима Пола Сезана. У Загребу живи и слика од 1924. до 1926. Поново одлази у Париз и остаје до 1932. године гдjе слика и излаже на самосталним и групним изложбама. Досељава се у Београд 1932, ради као професор Академије ликовних уметности. Послије Другог свјетског рата живи на Цетињу, гдје са Петром Лубардом оснива Умјетничку школу у којој је и предавач. Коначно се досељава у Београд 1948, гдје остаје до краја живота. Исте године му се додјељује звање мајстора-сликара да би управљао „Државном мајсторском радионицом ликовне уметности“ у којој је одржавао течајеве за сликаре постдипломце. Од 1952. до краја живота био је редовни професор Академије ликовних уметности.

Био је од редовни члан Српске академије наука и уметности и дописни члан Југославенске академије знаности и умјетности у Загребу.

Први пут је самостално излагао 1918. године у Осијеку и Цетињу, а од 1919. излагао је на многобројним колективним изложбама у земљи и иностранству. Био је члан група „Дванаесторица“ и „Самостални“.

Од 1939. до 1964. године писао је и ликовну критику у „Политици“, „Уметничком прегледу“, „Књижевним новинама“ и др.

Са сликарком Олгом Богдановић имао је сина, вајара Николу Милуновића.

Главно обиљежије сликарства Мила Милуновића је прецизна композиција и префињен колорит. Крајем четврте деценије Милуновић је ушао у интерпретирање форме на импресионистички начин. Последњи период био је карактеристичан по појави експресионистичких елемената. То су теме донијете из осунчаног медитеранског подручја, пуне свјетла и колорита, композиционо уравнотежене и прецизно дефинисане као јасни ауторски рукопис који је Милуновићу дефинитивно одредио једно од најзначајнијих мјеста у српском сликарству тог периода.

Приредила: Марија Живковић

Pin It on Pinterest

Share This