Izaberite stranicu

У 37. недјељу по Духовима, када наша Света црква молитвено прославља Преподобног Јефрема Сирина, Преподобног Исаака Сирина, 10. фебруара, Његово преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије служио је са свештенством Свету архијерејску литургију у манастиру Ђурђеви Ступови.

Ријечима архипастирске бесједе обратио се Преосвећени владика Јоаникије, осврнувши се на дио из прочитаног Јеванђеља, који служи за велику поуку како човјек који је отуђен, оптерећен земаљским бригама и везан за богатство може, одједном, да „добије крила“.

„Захеј, старјешина цариника је био превише везан за неправедни добитак. Награбио се у својој каријери, јер, цариници од најдавнијих времена па до данас не узимају само оно што је законом прописано. Има, наравно, честитих цариника и покајника који чувају своје руке чистим, али најчешће се богате од неправедног добитка, од онога што узимају од народа по уцјени. То је оно богатство које оптерећује и не доноси добра, већ, човјек тако припрема своју несрећу“, казао је владика.

Када је Христос дошао у древни град Јерихон, познат по трговини, али и по неморалу, паганству и другим нечистим стварима, у Захеју, који је био потпуно у таквом начину богаћења, се нешто преломило, навео је владика и додао:

„Исус пролази, а то значи да Исус дјела, просвећује народ не само својом ријечју, него својим божанским присуством, и Захеј је пожелио да Га види. Како да Га види кад је мали растом, велика је гомила народа. Он је показао толику жељу да се попео на дрво. У томе видимо да се он потпуно измијенио, скренуо је пажњу са свог богатства, учинио нешто што није по његовој навици“.

„У његовој души се појавила спремност да прими Христа у свој дом, заправо, у своје срце. Христос га, одмах, примјећује и позива по имену, а то значи да је препознао човјека по ономе што је добро у њему, што је засијало из његовог лица, из његове душе. Познао га је у најдубљој основи његове душе“, бесједио је Епископ Јоаникије.

Захеј, који је био прокажен као један од најгрешнијих, најграбљивијих људи у Јерихону, удостојио се, како је казао владика, да га Христос ослови именом и позове да сиђе са дрвета.

„Народ, гледајући врло често само споља, згражава се, јер не може да схвати тако брзо шта се догодило, закључује само на основу простих чињеница, а не види шта се догодило у души тог човјека. Он већ није био грешник, него праведник. Отресао се од своје зле навике и у његовој души је спремност да се одрекне свега. Прима Христа у свој дом и одмах зна шта треба да чини: Ево, пола свог имања раздијелићу сиромасима. Ако сам кога нечим ожалостио даћу четвороструко као што прописује закон. Видите, каква спремност одједном. Ово нам свједочи да у сваком човјеку има добра, али је оно затрпано, помрачено, не може да дјелује док се не појави свјетлост вјере у души човјековој, која ту таму разагна и човјека оспособи да чини добро“, поучавао је Његово преосвештенство.

Цариник није само примио Христа у свој дом, него Га је смјестио у своје срце и почео да дјела оно што је Богу угодно, казао је Владика.

Истичући да се приблажава Велики часни пост, Преосвећени Епископ је указао да треба да се духовно припремимо.

„Није ли, можда, пењање овог цариника на дрво, не личи ли нам то на његово пењање на Крст, а Крст преображава све. Он је, дакле, оставио свој раније навике и одједном постао нормалан човјек, који љуби ближњега, који види гдје је погријешио и који је спреман да чини добра дјела“.

„То је, заправо, циљ поста који предстоји. Пост није само уздржање од хране него, прије свега, уздржање од злих мисли, ријечи и дјела, лоших навика. Кад погледамо у своју душу, сви ћемо видјети да тога имамо, дакле, имамо шта да радимо – да се боримо са оним што је лоше у нама. То је основни задатак, а онда ћемо да поправљамо свијет око себе“, закључио је Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка

Pin It on Pinterest

Share This