Izaberite stranicu

На данашњи дан,10. фебруара 1824. године Симон Боливар је проглашен за диктатора Перуа. Симон Боливар  био је јужноамерички револуционарни вођа баскијског поријекла. Водио је борбе за независност у Венецуели, Колумбији, Еквадору, Перуу, Панами и Боливији. У тим државама и у већини осталих држава Јужне Америке, Симон Боливар се сматра херојем. Придружио се  хунти која је формирала у Венецуели везу са Наполеоновом инвазијом у Шпанији, и као њен посланик отпутовао у Лондон. Вративши се, предложио је да се Венецуела прогласи независном, што је скупштина 1811. године прихватила. Поражен од шпанских снага напустио је Венецуелу и повукао се у Вицекраљевство Нову Гранаду (данашња Колумбија), гдје је побиједио шпанске трупе у више битака. У трогодишњем рату за ослобођење Јужне Америке прешао је Анде, ујединио Еквадор, Нову Гранаду и Венецуелу под именом Република Колумбија, а 1824. године ослободио Перу. Проглашен је оцем, спаситељем и ослободитељем домовине и изабран је за првог предсједника Колумбије и првог предсједника Горњег Перуа, названог по њему Боливија. Након сумњи да жели да се прогласи монархом био је приморан на абдикацију 1830. године. Тежио је уједињењу јужноамеричких земаља у независну и јаку државу по узору на САД, али му се сан није остварио јер се већ 1830. године Венецуела прогласила независном републиком, а ускоро затим учиниле су то исто Боливија и Еквадор. На крају свог живота, Боливар је очајавао због ситуације у својој матичној регији.У обраћању Уставном конгресу Републике Колумбије, Боливар је изјавио: „Суграђани! Неугодно ми је да кажем ово: Независност је једина бенефиција коју смо стекли, на штету свега осталог.” Боливар се вратио у Венецуелу и добио је команду у Новој Гранади (данашња Колумбија). Ово је био почетак Задивљујућег похода. Боливар је издиктирао свој чувени декрет о рату до смрти. Каракас је поново заузет  1813. године и Боливар је потврђен као ослободилац, прогласивши обнављање венецуеланске републике. Због побуне 1814. године и пада републике, вратио се у Нову Гранаду, гдје је командовао војском Уједињених Провинција и ушао у Боготу 1814. године преотевши град од издвојених републиканских снага. Послије серије политичких и војних несугласица са владом Каргахене, Боливар је побјегао на Јамајку, гдје му је ускраћена подршка и покушано је његово убиство, послије чега је побјегао на Хаити, гдје му је гарантована заштита.

Године 1816. Боливар се искрцао у Венецуелу са хаићанским војницима и важном материјалном помоћу и заузео је град Ангостуру (данас Сијудад Боливар). У то вријеме Венецуела је била капетанија Шпаније, па је Боливар одлучио да се прво бори за независност Нове Гранаде , намјеравајући да касније учврсти независност Венецуеле и других политички мање значајних шпанских територија. 1821. године створена је Велика Колумбија (држава која је покривала веће дјелове данашње Колумбије, Панаме, Еквадора, сјеверног Перуа и сјеверозападног Бразила) са Боливаром на мјесту предсједника. Перуански конгрес га је 10. фебруара 1824. именовао за диктатора Перуа, што је омогућило Боливару да комплетно реорганизује политичку и војну администрацију. 1825. године на конгресу Горњег Перуа, створена је Република Боливија. Боливар је тако постао један од ријетких људи по коме је названа једна држава. Венецуела је 1999. године промијенила назив државе у његову част у Боливарска Република Венецуела.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This