Izaberite stranicu

На данашњи дан, 9. фебруара 1986. године Халејева комета се појавила у унутрашњости Сунчевог система. Класификоване као небеске скупине путујуће природе, комете се састоје од леда, прашине и стијена које путују посебним путањама око Сунца. Једна од њих, можда и најчувенија, јесте Халејева комета, небеско тијело које је будило интересовање обичног човјека и прије појаве астронома, од прије више од двије хиљаде година. Прича о блиставој комети Халеј датира још од 239. године п.н.е, када се по први пут и помиње. С обзиром на издужени облик њене елиптичне орбите, једино јој се можемо дивити гледањем у небо сваких 76 година и 363 дана. То је период живота у коме, ако у разматрање узмемо срећу и природну пролазност живота у вјечности времена, један човјек може да је види два пута. Као ниједна друга комета у историји, Халејева комета до најситнијих детаља расвјетљује поједине занимљивости вриједне дивљења. Захваљујући томе што Халејева комета рефлектује само 4% сунчеве свјетлости, научници сматрају да је тамнија и од угља, јер сија једино када се налази близу Сунца, у тренутку када честице леда, прашине и стијена које је сачињавају рефлектују дио свјетлости коју примају. Ово је једино небеско тијело које је постало бесмртно у једном умјетничком дјелу из XVII вијека. Ријеч је о „Таписерији из Бајеа“ која приказује норманско освајање Енглеске, и битку код Хејстингса из 1066. године. С обзиром на то да се на комету посматрало као да је дјело магије, тадашње становништво ју је доводило у везу са лошим предсказањем. Са својим пречником који је дугачак 15км и 8км широк, Халејева комета може да достигне дужину од 100 хиљада километара захваљујући трагу честица који оставља за собом. Према појединим казивањима из тог времена, пролазак Халејеве комете 1910. године био је један од најшокантнијих догађаја јер је ноћу небо изгледало као да је прекривено танким слојем сивкасте боје, стварајући утисак као да у највишим предјелима пада снијег или да се хвата иње. Међутим, касније је откривено да је овај феномен настао захваљујући самој планети Земљи, која се сасвим случајно нашла на путу репа комете приликом њеног путовања, што је тада изазвало страх код људи који су помислили да су свједоци краја свијета. Према историјским евиденцијама из тог периода, услед појаве комете и пометње коју је изазвала 1910. године десило се више од 400 самоубистава која се повезују са овим небеским феноменом који је у Перуу прекрио небо чудним бојама.

Било је то 1705. године, када је енглески астроном, математичар и проналазач Едмунд Халеј открио и предсказао да ће се комета виђена 1531, 1607. и 1682. године, поново појавити на небу планете Земље 1758. године. Након што се комета појавила онако како је Халеј назначио, одмах су његовом истраживању признате заслуге, а у његову част комета је названа управо по њему. Прво забиљежено виђење Халејеве комете десило се 239. године п.н.е. Специфичност овог догађаја забиљежена је у кинеским хроникама „Књига Хана“ и „Записи Великог историчара“. Други сусрет човјека са Халејевом кометом остао је забиљежен у вавилонским таблицама, које се данас чувају у Британском музеју у Лондону. Ови текстови су од кључног значаја за разумијевање орбиталног кретања комете у давној прошлости.

Када је негдје око 1600. године писао своје дело „Јулије Цезар“, Шекспир је једну реченицу посветио кометама као гласницима лоших вијести: „Кад просјаци умиру, не виде се комете; Небеса се запожаре сама, кад умиру краљеви“.

Занимљиво је то да се амерички писац Марк Твен родио 30. новембра 1835. године, само двије недјеље након појаве комете Халеј на небу. У својој аутобиографији, романописац је истакао како се родио заједно са том кометом и како би био разочаран да приликом њеног наредног доласка не умре заједно са њом. Твен је преминуо 21. априла 1910. године, само дан након афела – тачке у којој је Земља најудаљенија од Сунца, када се комета појавила на другој страни Сунца и тиме се испунила његова жеља да оде са овога свијета заједно са Халејем.

Приредио: Миливоје Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This