Izaberite stranicu

Владика Григорије и Неле Карајлић представили су своје књиге „Преко прага“ и „Солунска 28“ у сали Црквене општине Минхен.

У недељу, 3. фебруара 2019. године, одржано је књижевно вече у Црквеној општини Минхен. Снежна олуја, као и отежани услови саобраћаја нису успели да спрече бројни народ из Минхена и околине да напуни салу Црквене општине. На почетку књижевне вечери, хор при храму Св. Јована Владимира, на челу са диригенткињом Јеленом Стојковић, отпевао је песму „Тамо је Србија“. Затим је др Павле Аничић најавио учеснике трибине: Његово Преосвештенство Епископа дизелдорфског и немачког владику Григорија и уметника, музичара, писца и „доктора“ Нелета Карајлића.

Прво је Неле Карајлић говорио о лику и  делу владике Григорија, похваливши његов лаконски израз и сведен, али продоран, стил писања који користи у својој књизи. Он је, такође, нагласио да је владика Григорије одличан књижевник, као што је и одличан фудбалер, и током свог говора више пута је користио ријеч фудбал – као метафору, како би објасно различите феномене живота.

Владика Григорије је на почетку свог представљања Нелетове књиге рекао –  како Карајлић није узалуд добио надимак Доктор, обзиром да поседује изузетно образовање. Парафразирајући Његоша, да је човек човеку највећа тајна, осврнуо се на вишеслојност и дубину људске личности, и у вези са тим, и на лик самога Нелета Карајлића. Владика Григорије у Нелету види искреност и сматра да је његова уметност плод његове вере. -Нагласивши значај вере, владика Григорије је поделио са публиком савет који је добио од једног старог проте из Сарајева: „Причај само оно у шта верујеш и други ће ти веровати!“

После излагања аутора, момци из певачког друштва „Соко“ отпевали су пар крајишких песама, након чега су владика Григорије и Неле Карајлић одговарали на питања публике.

На питање: „Где се осаћате своји на своме?“ – владика Григорије је одговорио да чокот једне исте сорте грожђа ако се засади на различитим поднебљима остаје исти чокот, али вино направљено од тог грожђа прима арому оног тла на коме је засађен; тако ће кабернет имати другачији укус ако је грожђе расло у Француској од онога које је расло у Херцеговини. Он види себе као тај чокот, који упија оно позитивно из сваког тла на коме се налази. Владика сматра да је добро бити као пчела која, куда год да лети, сакупља оно што је добро и закључује свој одговор констатацијом, да се свуда осећа као свој на своме. Он, такође, наглашава важност тога да волимо себе, али не у егоистичном смислу, него у библијском смислу: Господ говори „љуби ближњег свог као самог себе“ – да би били у стању да љубимо ближњега – треба прво да волимо себе. Он наглашава значај љубави и сматра да свака нормална особа осећа потребу да је неко воли.

У одговорима на бројна питања, Неле Карајлић истиче значај културе и утопијске слике света, као повода за развој културе. Он сматра да је БМВ-у претходио Бетовен и да није било Бетовена – не би било ни БМВ-а. Тешка времена, ратове и невоље он не види као препреку развоју културе и уметности, него као њихов подстрек. Превише удобна времена, у којима нема сна о неком бољем свету, као епилог имају ријалити  – сматра Неле.

На крају књижевне вечери, хор је отпевао песму „Косовски божури“, а старешина храма Св Јована Владимира и минхенски парох, отац Предраг Гајић поздравио је госте и захвалио се Владици и Нелету Карајлићу на посети. После књижевне вечери, владика Григорије и Неле су потписивали књиге. Такође је приређено и пригодно послужење за све госте.

Крсто Станишић

Pin It on Pinterest

Share This