Izaberite stranicu

На данашњи дан, 5. фебруара 1983. године у Лиону, послије изручења из Боливије, ухапшен ратни је злочинац Клаус Барби, један од шефова Гестапоа у окупираној Француској у Другом свјетском рату. Барби, назван “џелатом из Лиона” скривао се у Боливији 32 године.

Гестапо је био званична тајна полиција нацистичке Немачке. Име „Гестапо“ је настало као кованица почетних слогова њемачког назива који значи „државна тајна полиција“. Гестапо је основан 1933. године у Пруској. Састављен од професионалних полицајаца врло брзо је под Геринговим утицајем, а након Хитлеровог доласка на власт марта 1933. године, трансформисан у политички инструмент. Рудолф Диел је био први вођа организације. Улога Гестапоа је била да истражује и да се бори против свих активности које представљају опасност за државу. Имао је овлашћење да истражује издају, шпијунажу и саботаже, као и случајеве криминалних напада на Нацистичку партију или на Њемачку.  Закон је био промијењен на начин који је дозвољавао Гестапоу да дјелује без икаквог судског надзора. Гестапо је посебно био изузет од надлежности административних судова пред којима су грађани могли да туже државу и да траже од ње да се понаша у складу са законом. Највише злоупотребљавано овлашћење Гестапоа је свакако било „заштитни притвор“, еуфемистички израз за лишавање појединаца слободе без икаквог претходног судског поступка, што је био чест случај приликом депортација у концентрационе логоре. 1936. године донијети су закони који су Гестапоу омогућили да дјелује без судског надзора. Додатни закони донијети исте године одредили су Гестапо као државну организацију одговорну за формирање и управљање концентрационим логорима. Током Другог свјетског рата Гестапо је достигао цифру од 45.000 запослених. Његове активности прошириле су се и на окупирана подручја Европе, гдје је вршио идентификацију непријатеља ради слања на принудни рад или депортације и ликвидације. На Нирнбершком процесу читава организација је проглашена за злочиначку и осуђена због злочина против човјечности.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This