Izaberite stranicu

На данашњи дан, 4. фебруара 1945. године у мјесту Јалта на Криму састали су се британски премијер Черчил, предсједник САД  Рузвелт и совјетски лидер Стаљин, да би се договорили о акцијама за завршетак Другог свјетског рата и плановима у послијератном периоду. Сматра се да је на тој конференцији договорена подјела сфера утицаја тадашњих свјетских сила, што је касније довело до хладног рата између комунистичког Истока и капиталистичког Запада.

На Јалти је отворена Кримска конференција шефова влада СССР, САД и Велике Британије на којој су били усаглашени принципи послијератног уређења Европе. Ти принципи и што је најважније, главне лекције Јалте, данас су посебно актуелне. Кримска конференција држава антихитлеровске коалиције која је трајала недјељу дана  била је последњи сличан форум у епохи коју сада називају “донуклеарном”.  У центру дискусије било је питање обнове старих и стварања нових државних граница у ослобођеној Европи. Њене одлуке су захтијевале озбиљне уступке од стране свих земаља-учесница, пошто се у суштини радило о стварању територијалног система контроле и равнотеже између Истока и Запада. По том плану, кључно је било питање Пољске, а посебну оштрину давало је постојање двије владе у Пољској – једне коју признаје СССР и друге емигрантске, која се налазила у Лондону. Због чињенице да је Пољска ослобођена захваљујући дејствима Црвене Армије, Стаљин је успио да добије сагласност Вашингтона и Лондона за стварање “Привремене владе националног јединства” на бази тамо већ постојеће владе. Истина, “са укључивањем демократских дјелатника из саме Пољске и Пољака из иностранства”. Совјетски лидер је са своје стране дао уступке западним државама по другим питањима – посебно на Балкану. Стаљин је пристао да не претендује на учешће у регулисању ситуације у Грчкој – гдје је ускоро избио крвави грађански рат. Што се тиче југословенског питања, једног од најсложенијих питања Балканског региона, још 9. октобра 1944. године Стаљин и Черчил су током преговора у Москви постигли прећутни договор о паритетном утицају на догађаје у тој земљи (50% : 50%). Иницијатива за овакав споразум потекла је од британског премијера. Ову епизоду са тих преговора описивао је сам Винстон Черчил у својим мемоарима на следећи начин: “Наступила је пословна атмосфера и ја сам изјавио: “Хајде да регулишемо наше послове на Балкану. Ваше армије се налазе у Румунији и Бугарској. Ми тамо имамо интересе, мисије и агенте. Не желимо да се свађамо због ситница. Што се тиче Енглеске и Русије, да ли се ви слажете да имате доминантну позицију од 90% утицаја у Румунији, а ми исту такву доминантну позицију у Грчкој, а да у Југославији буде утицај по пола?”. Совјетски вођа се сагласио са тим предлогом. У оквирима Кримске конференције компромисно је било и рјешење немачког питања. Управо на Јалти је одлучено да се на територији поражене Немачке створи окупациона савезничка зона, која се касније претворила прво у Демократску републику Њемачку и Савезну републику Њемачку, а крајем 80-их година ХХ вијека, у садашњу уједињену Немачку.

Коначно, као историјски примјер постизања компромиса међу великим државама, треба сматрати и одлуку Кримске конференције о стварању УН умјесто Лиге Народа која се дискредитовала у предратном периоду. Управо на Јалти су се СССР, САД и Велика Британија договориле о томе да ће у темеље дјеловања нове свјетске организације бити стављен принцип једногласног прихватања одлука од стране земаља сталних чланица СБ УН.

“Успостављање реда у Европи и обнова национално-економског живота, требало би да буде достигнуто на начин који омогућава ослобођеним народима да униште последње трагове нацизма и фашизма и да створе демократске институције по њиховом сопственом избору”, наведено је у потписаним закључцима у Декларацији о ослобођењу Европе, донијетој на Кримској конференцији. Међутим, тај циљ није у потпуности реализован. А данашњи успон фашизма и нацистичке идеологије у раличитим земљама Европе још једном истиче растући значај лекција са Јалте.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This