Izaberite stranicu

Његово преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије служио је на празник Светог Саве, у недјељу 27. јануара, Свету архијерејску литургију у манастиру Ђурђеви Ступови.

Саслуживало је свештенство архијерејског намјесништва беранског и монаштво манастира са којима и ђакон Владимир Руменић, који је, као диригент Београдског мушког хора, гост Епархије поводом светосавских свечаности.

Празник великог светитеља и просветитеља, Архиепископа првог Саве, који је прије осам вјекова издејствовао самосталност Српске цркве, ријечима архипастирске бесједе честитао је Преосвећени Епископ Јоаникије.

„Сјећамо се хиротоније Светог Саве у Никеји, коју је примио од цариградског патријарха, то су велики догађаји у нашој историји – осамсто година трајања Српске цркве, осамсто година њеног развитка, њеног дјеловања, плодоношења. Свети Сава се, у том погледу, јавља као благи корјен из кога су израсле плодоносне гране, а то су светитељи српски. Велики лик Божјих угодника и архијереја, свештеника, монаха, монахиња и побожних владара који су држали науку Светог Саве, великих војсковођа, бранитеља нашег отачаства. Сви су они везани за Светог Саву, јер је Свети Сава учитељ свете вјере православне у нашем роду“, казао је владика Јоаникије.

Оснивање Српске цркве је, по ријечима Преосвећеног Епископа, велико дјело, а кључна личност тог дјела био је човјек светог живота, који је од дјетињства заволио Христа, заволио Цркву, духовни живот, од младости се опредјелио да напусти овај свијет и оно што представља љепоту, радост и уживање у овом свијету.

„Све је то напустио са 15-ак и више година, кренуо у највеће подвиге, постао чувени светогорски подвижник, стекао славно образовање на Светој гори Атонској, велики углед међу монасима и игуманима светогорским, међу другим народима, Грцима, Грузинима, Русима који су били присутни на Светој гори Атонској, а онда се враћао у своје отачаство као архимандрит, био старјешина манастира Студеница, проповједао Јеванђеље по свим српским земљама, подизао цркве и манастире, украшавао манастир Жичу“, подсјетио је Епископ Јоаникије на житије Светог Оца нашег Саве, наглашавајући:

„Он је, ваистину, имао Христа Бога живог, распетог и васкрслог у свом срцу и прије него што је примио архиепископски чин“.

Васељенски патријарх, додао је Владика, препознао је у њему Божјег човјека. Увидјевши да таквој личности може да повјери узвишено апостолско дјело, уз сагласност византијског цара, повјерио му је то узвишено звање и свету службу.

„Свети Сава је удахнуо нови дух, нову свјежину, душу своме отачаству, своме народу кога је привео Христу. Крштени су били Срби и прије Светог Саве, али, немамо осим Светог Јована Владимира и још неколико светих подвижника, баш велике плодове у неких 200-300 година прије Светог Саве“.

„Од Светог Саве ти плодови на лози светој и свештеној су се умножили, па имамо свете владаре, свете архијереје, свете угоднике и свете мученике, а данас треба да се осврнемо, укратко, и на цијелу историју ових 8 вјекова. Колико је све плодова! Да не помињемо много, него само Светог Василија Острошког, Светог Петра Цетињског, Светог Петра Коришког, Светог Арсенија, његовог наследника до нових светитеља Христових, Светог оца нашег Николаја Епископа охридског и жичког. Послије Светог Саве ниједан српски архијереј није имао такву ширину духа да се, заиста, може назвати равноапостолним и васељенским светитељем“, бесједио је Његово преосвештенство.

Истакао је да је Свети Сава имао велику, жртвену љубав, Христову љубав према свом отачаству, које никада није било идеално. С тога је, по ријечима владике Јоаникија, велика Божја милост што смо имали такве свете Божје људе.

„Прослављајући данас овај велики јубилеј, славимо богоносца, христоносца и духоносца Христовог Светог Саву који је, по много чему, почетак и први у роду нашем, који нас везује за онога који је стварни Почетак свему светом и узвишеном, а то је Христос Господ. Он је први, Он је алфа и омега, а Свети Сава је само служио Христу, ишао Његовим путем и да не будемо себични; јесте он српски, јесте наш, али, он припада цијелој васељени православној“, поручио је Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије.

Благосиљан је и преломљен славски колач у славу и част Светог Саве. По одслуженој Литургији владика је дјецу, која су се, под сводовима немањићке задужбине – манастира Ђурђеви Ступови, у великом броју, сабрала у светом богослужењу, као и претходних година, даривао поклон пакетићима.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка

Pin It on Pinterest

Share This