Izaberite stranicu

Савиндан у подгоричком Храму Христовог Васкрсења

Савиндан је свечано прослављен у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици. Литругијом је началаствовао протојереј Бранко Вујачић уз саслужење протојереја-ставрофора: Драгана Митровића и Далибора Милаковића, протојереја Мирчете Шљиванчанина и јереја Леке Вујисића.

На Литургији је одговарао Хор Светог апостола и јеванђелисте Марка под диригентском палицом Људмиле Радовић, као и ученици школе вјеронауке при храму, вјероучитеља Павла Божовића и Ане Ненадић.

Празничну бесједу произнио је јереј Лека Вујсић.

У току Литургије обављено је и вјенчање чтеца и службеника Саборнога храма Бориса Мусића и Николине Миљић.

На крају Литургије благосиљани су славски колачи свечара који овај дан обиљежавају као крсну славу, као и колач полазника вјеронауке при овоме храму јер је Свети Сава заштитник ученика.

У поподневим часовима у крипти Сабарног храма Христовог Васкрсења је одржана Светосавска приредба ученика подгоричких школа вјеронуке.

Хор од 300 подгоричих ученика појао Светом Сави

Синоћ је и у Подгорици одржана најмасовнија светосавска свечаност у Митрополији црногорско-приморској – дјечија светосавска приредба свих школа вјеронауке у граду под Горицом. Традиционално  подгорички ученици се свом светитељу захваљују саборно, у великом хору сачињеним од ученика из свих школа вјеронауке. Препуној крипти васкрсењског храма са девет пјесма представио се грандиозни хор који је бројао око 300 ученика.

Поред хорских пјесама ученици су такође рецитовали стихова чика Јове Змаја, Ивана В. Лалића, Светог владике Николаја а уз струне гусала народном пјесмом о Светом Сави представио се млади гуслар Јован Живковић. Гусле нису биле једини инструмент чији су се звуци чули ове вечери – све хорске пјесме пратио је мали оркестар сачињен од виолине, гитаре, клавира, флауте и тимпана.

Све ово допринијело је утиску публике која је ову светосавску приредбу напустила веома задовољна, а осим присутних родитеља и друге родбине сабраних малишана приредби је присуствовао и координатор Катихетског одбора Митрополије црногорско-приморске протојереј Мирчета Шљиванчанин, као и други свештеници подгоричких храмова.

Програм су реализовали вјероучитељи: Снежана Поповић, Надица Радовић, Видосава Живковић. Марија Јовићевић, Зорка Пејовић, Стојанка Радуловић, Душанка Станишић, Ана Ненадић и Павле Божовић.

На крају прославе дјеци су подијељени пакетићи, дар Црквене општине Подгорица.

Павле Божовић

Фото: Игор Шљиванчанин

Савиндан прослављен у храму под Горицом

Торжественим Евхаристијским сабрањем у Цркви Светог Ђорђа, под Горицом – прослављен је празник највећег сина рода нашега, Св. Саве, Архиепископа и просветитеља српскога.

Литургијским сабрањем началствовао је протојереј-ставрофор Драган Станишић уз саслужење протојереја-ставрофора Милете Кљајевића. Молитвено су учествовали некадашњи старешина овог храма, прота Милун Фемић и протојереј Јован Радовић.

У препуној Цркви Светог Ђорђа, празничну радост својим појањем  увеличали су појци овог храма, предвођени хоровођом Снежаном Поповић.

Прочитавши Јеванђелско зачало сабранима се потом обратио началствујући свештенослужитељ, прота  Драган Станишић.

„Ево данашњег Јеванђеља из кога видимо да човјек Божији има спрам себе некад доброг пастира а дешава се да има и разбојника“, казао је отац, подвукавши да разбојници не улазе на врата, која су сами Господ Исус Христос.

Отац је затим објаснио да разбојник не улази на та врата и не задржава се пред њима – већ улази  где не треба – са  стране, са лева – и наговара човека на пропаст, да уради оно што му није на корист.

„Господу Исусу Христу – човјек је свој, најрођенији, најближи “ подсетио је прота, говорећи да нас ово данашње Јеванђеље позива да се подсетимо да ми имамо највећу сродност са Богом, Господом Исусом Христом.

„Ту сродност разара неки најамник који је огрезао у гордост, самољубље, злобу, пакост – који је сав испуњен мржњом и  човјеку не прилази са стране одакле му долази Спас, него му прилази да донесе  пропаст“, казао је отац.

„Данашњи светитељ, Сава l Архиепископ српски, је Божији човјек чија су читавог живота врата била – Господ Исус Христос, молећи се Св. Сави и имајући љубав к њему, ми управо стојимо пред тим вратима која су сам Господ Бог, сама Љубав Божија“, казао је отац у беседи.

Живећи и подвизавајући се, како је казао, и сами постајемо Врата за друге, за све оне које волимо и Богу се молимо:

„Постајемо врата, двери, кроз која, они који хоће Живот Вјечни – добијају то. Зато, ово Јеванђеље има изузетну поруку поготово на данашњи дан. Јер молећи се и славећи Св. Саву, сами се просветљујемо и постајемо способни да разликујемо, шта је то и ко је то пастир, а ко разбојник. Нека би Господ Бог дао, свима нама,  мир духовни и тјелесни да разликујемо ко је пастир а ко је вук; ко се поставља спасоносно спрам човјека а ко се поставља спрам човјека у смислу пропасти“

Пожелевши на крају да Господ Бог ову јеванђелску ријеч учини нам блиском, коју би молитвама Св. Саве, сви требали да појмимо, примимо и разумијемо свим бићем својим.

Причестивши верни народ Божији, свештенослужитељи Цркве Светог Ђорђа благословили су славска жита и преломили славске колаче данашњим свечарима.

Данашњи празник је крсна слава, Хора ,,Свети Сава” који већ дужи низ година постоји при овом Светом храму, руковођен вероучитељицом и хоровођом Снежаном Поповић,  кроз који су прошле бројне генерације.

Потом је парохијанка храма, С. Г. присутнима поделила хлеб, умешен од брашна и јелеја освештаног на Светој тајни јелеосвећења.

Затим су полазници школе веронауке „Св. Ђорђе”  при овом храму, извели пригодан програм у част просветитеља и архипастира нашега – након чега су им подељени светосавски поклон пакетићи.

Елза Бибић

 

Свети Сава прослављен у Бару

Свету литургију на дан када наша Света и саборна црква прославља Светог Саву просветитеља српског, у Храму Светог Јована Владимира у Бару, служио је протојереј-ставрофор Слободан Зековић.

Саслуживали су му протојереј Љубомир Јовановић, јереј Младен Томовић и портојерј –ставрофор Милан Радуловић који већ годинама Христу служи у далекој Канади.

Бесједу на тему данашњег празника након прочитаног Јеванђеља изговорио је отац Слободан.

Након Свете службе дјеца са вјеронауке припремила су у част Светог Саве пригодан програм, а на крају је сабрање настављено у крипти храма.

Дејан Вукић

Прослава Светог Саве на Цетињу:

Дјечја светосавска академија на Цетињу

Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије благословио је вечерас, на Савиндан, Дјечју светосавску академију на Цетињу. Он је честитајући дјеци школску славу казао да је поштовање Светога Саве започето овдје, на овим просторима и да то свједочи календар из 1494. године који је штампан у Ободској, Цетињској штампарији, када је у њему уписано име Светог Симеона Мироточивог и Светога Саве.

„То није случајно, Свети Сава је био одређен од свог оца да управља Херцеговином која је онда била до манастира Милешева. Манастир Морача, Никшић, дурмиторски крај, све је то Стара Херцеговина, Црна Гора је постала тек у 19. вијеку послије ослобођења од турског ропства“ рекао је владика и нагласио да је поштовање Светога Саве присутно не само у Херцеговини, већ и на просторима старе Црне Горе и Црне Горе која се обликовала у 19. вијеку.

Високопреосвећени је истакао да се нигдје не помиње Свети Сава као на овим просторима, тако имамо: Савин лук, Савина вода, Савин кук, Савино ждријело…., 15 цркава је посвећено Светом Сави а међу њима и Црква на Његушима, гдје и данас има породица које посте пост Светога Саве, Дробњаци прослављају Савиндан као крсну славу….

„Од Црнојевића па до Петровића – последњег краља Николе, Свети Сава је био учитељ пута који води у живот, који води Христу који је једини пут истине и живот. То је његово служење не само овоме народу већ и шире, јер је Свети Сава васељенски учитељ и просветитељ.“

Митрополит је подсјетио да је у 13. вијеку записано да постоје двије најзначајније личности у хришћанској Европи: Свети Сава Немањић на Истоку а на Западу је Фрања Асишки који су били савременици. Истакао је да је име Светога Саве присутно свуда у свијету а поготово данас кад су се наш народ и Црква проширили на свих пет континената.

Исказао је радост што Цетињани настављају традицију својих предака истичући да оно што је Божије је вјечно, а слуга те Божије истине и правде јесте упавао Свети отац Сава.

Сабране у Његошевој сали на манастирском имању код Даниловке поздравио је и честитао славу и протојереј-ставрофор Обрен Јовановић, секретар Митрополије црногорско-приморске.

Документујући да Светосавска академија траје вјековима у Црној Гори, а поготово на Цетињу, отац је прочитао запис о прослави Св. Саве на Цетињу још од оснивања основне школе 1834. године у Цетињском манастиру: „Редовно прослављање Светога Саве у школама у Црној Гори започето је од времена књаза Данила. Први пут је Свети Сава на иницијативу књаза Данила прослављен 1856 године као школска слава.“

Отац Обрен је казао да је у задњим деценијама 19. вијека прослављење Савиндана попримило још свечанији карактер. „За Светосавску академију и прославу 1893. године забиљежено је у школском љетопису да је била најсвечанија. Прослави су присуствовали књаз Никола, књажевић Данило, кнез Петар Карађорђевић, велики војвода Мирко са многим чиновницима из грађанства.“

Поткрепљујући чињеницу да је сам књаз Никола био централа личност у промовисању и развијању култа Светог Саве у Црној Гори у смислу просвете, протојереј-ставрофор Обрен Јовановић је навео да је књаз редовно присуствовао светосавским школским прославама и поводом празника уприличавао пријеме на двору за учитеље и школску дјецу, и тим приликама даривао их пригодним поклонима .

Светосавску бесједу произнео је ђакон Александар Лекић подсјећањем да је насљеђе Светог Саве које нам је завјештао многоструко.

„Дао је обиље плодова као прави монах и духовник, вриједан писац, велики градитељ, риједак дипломата и државник, врсни учитељ, први српски архиепископ и устројитељ-организатор Цркве. Наше покољење је пред собом имало и има два искушења када је у питању однос према, без сумње, највећој личности наше историје, Светом Сави. Чини се да Светог Саву или умртвљујемо или отписујемо из живота, говорио је блаженопочивши проф. о. Радован Биговић. А и у једном и у другом случају резултат је поражавајући. Остајемо жедни јер остависмо извор воде живе и ископасмо студенце испроваљиване, који не могу држати воду.“

Појаснио је ђакон Александар да Светог Саву умртвљујемо кад га прослављамо обичајно, сводимо на неку националну величину, недостижну личност, као и када га приказујемо као нововјековног просветитеља који се залагао за просвећење и школу без помињања вјере. Таква тумачења су, како је казао, цитирајући владику Амфилохија, сузила васељенску свечовјечност Светог Саву и умањила његова универзалност, чиме је учињена неправда не само Светом Сави, већ преко њега и његовом народу и светосавској вјери православној.

Нагласио је да нам одлука Св. Саве да побјегне на Свету Гору, иако је био послушан и примјеран син, да би се родио нови живот, помаже да схватамо да је он итекако наш савременик. Кроз неколико година, сам Немања (Симеон) оставља престо и прима монашки чин, а одлази на Свету Гору.

„Зар нисмо и сами свједоци данас сличних примјера, можда не увијек толико радикалних као Савин? Родитељи, родбина и друштво гледају са подозрењем и противљењем дјецу и младе који желе да иду у Цркву и живе црквеним животом пуним плућима. Иста ти млади људи врло често, после неког времена, својим примјером утичу на своју укућане па и они почну да посте, да се причешћују, да живе хришћански. И, ето нам светосавског препорода!“

Као друго искушење, отац наводи, потпуни прогон Светог Саве из живота нашег народа и друштва за вријеме комунизма:

„Али, Богу хвала, Црква је, након комунистичког ропства, васкрсла, вјеронаука се вратила у школе у Србији и Републици Српској, вратиле су се светосавске прославе у школама. У Црној Гори смо обновили светосавске свечаности у свим градовима, али, врата школе осташе затворена за нашег свеца!“

Указао је на то да постоји озбиљан јаз између светосавске и савремене свјетовне просвете, и закључио да не треба одустати од знања и школе, али ни од дијалога са савременом науком. Свети Сава би од нас тражио да будемо храбри и да се не бојимо нових сазнања. Задатак хришћана и јесте да докаже да наука и вјера не треба да буду супростављене:

„Оне само дају одговоре на различита питања: науке се пита о оном како функционише свијет и како је настао, а вјера нам говори о томе зашто је настао и који је смисао живота људског. Светосавска просвета учи нас правој вјери и правом живљењу. Сава нам је предао вјеру као оклоп, крст као оружје, љубав као штит, као мач – ријеч Божију.“

Ђакон Александар Лекић на крају бесједе је поручио дјеци сабраној на прослави, да је у животу најважније понијети зрно вјере из којег може израсти раскошно дрво и дати много плодова и да је Свети Сава наша вечита прича, никад до краја испричана и завршена:

„Несумњиво, имамо велики дар што можемо поносно рећи да је Свети Сава отац нашег народа. Али, тај дар није толико привилегија колико је одговорност и задатак. Свој живот украсимо подражавањем свеца а постајући слични њему, уподобићемо се Христу.“

Дјеца полазници школа вјеронауке са Цетиња и Хор Светога Мардарија извели су пригодан светосавски програм.

***

На Цетињу је прва прослава Светог Саве као школске славе, забиљежена 1856. године у вријеме владавине књаза Данила Петровића, а о њој свједочи цетињски дворски протођакон и секретар Митрополије, Филип Радичевић. Није искључено да је таквих светковина било и раније у црногорској пријестоници, пошто су цетињске школе основане прије, али о томе нема докумената. Међутим, према писаним изворима културно-просвјетних друштава из Боке, Свети Сава се организовано славио као патрон тих организација и мјесних школа у Рисну већ од 1835. године, Бијелој 1824. године, Морињу 1845. године, Котору 1839. године па има смисла претпоставити да су светосавке школске свечаности и на самом Цетињу старије од 1856. године.

Према Радичевићевом опису, поменута прослава започела би Светом литургијом у Цетињском манастиру, одакле би свештеници, вјерници и ђаци у литији кренули према школској сали, уз звоњаву звона и појање тропара Светом Сави. Сала је била украшена сликама књаза Данила и књагиње Даринке, а на богослужбеном мјесту налазила се икона Св. Саве. Ту се обављало освећење водице, послије ког би најбољи ученик одржао пригодан говор. На крају сабрања, сви присутни заједно су пјевали химну Св. Сави. Свечаност се завршавала тако што би књаз Данило лично уручио награду најбољем ђаку.

Аутентичност овог записа је утолико већа ако се зна да је први награђени ђак, баш те 1856. године био управо протођакон Филип.

Школске прославе Св. Саве на Цетињу, настављене су, без прекида и под аустро-угарском окупацијом, а послије 90 година насилно су обустављене по завршетку Другог свјетског рата.

Посљедња забиљежена школска светосавска свечаност на Цетињу је она из 1946. у Цетињској гимназији. Али, са престанком светосавских манифестација у световним школама није престало прослављање Св. Саве на Цетињу. Први српски архиепископ је свечано празнован у Цетињском манастиру и у Цркви Св. Јована Крститеља у Бајицама, деценијама, све до данас. А од 1992. године и у обновљеној Цетињској богословији.

Весна Девић

Фото: Јован Д. Радовић

Видео: Острог Тв Студио

Цетињски манастир:

Богословија Св. Петра Цетињског:

Фото: Јован Маркуш и А.М

Савиндан уз звуке звона и плотуне из топа

Молитвена прослава Светог оца нашег Саве у Манастиру Свете Тројице Стањевићи изнад Будве, извршена је са неочекивано великим учешћем дјеце и народа Божјег.

Свету Литургију служио је настојатељ, архимандрит Јефрем са братијом. После богослужења, у свечаној литији на челу са дјецом, унети су икона и славски колач у велику манастирску – Душанову трпезарију. Игуман је са свом децом, њих преко 30. преломио славски колач и честитао школску славу а потом је одржана предивна духовна академија у којој су кроз стихове пјесама и мелодију са инструмената, принети похвални приноси у славу и част првог српског Архиепископа. Радосни звук звона мијешао се са одјецима плотуна који су испаљивани из топа на манастирској кули, онако како је то било и у вријеме Светог Петра Цетињског који је, првих година 19. вијека и поставио топове на манастир. Садашњи топ је реплика француског топа с краја 18. вијека, јер је такве заробио Св. Петар од француске војкске 1807. и поставио на манастирску кулу гдје су били до 1869.

Ево, добротом једног честитог приложника из Херцег Новог, и тај дио стањевићке традиције је обновљен послије 180. година присилног тиховања.

Хвала и слава светом оцу нашем Сави.

П. Кондић

Бијељани прославили Савиндан

У Цркви Полагања ризе Пресвете Богородице у Бијелој свечано је прослављен Савиндан. Свету литургију служили су протојереј-ставрофор Видо Вуковић, Бијељанин који је своју дугогодишњу свештеничку службу обављао у Енглеској, протојереј–ставрофор Предраг Видаковић, парох бјељско-крушевички, јереј Небојша Вуловић, парох јошички и ђакон Драгомир Видаковић. Након Свете литургије, дјеца – полазници школе вјеронауке, заједно са својим вјероучитељем оцем Небојшом Вуловићем, извели су пригодан светосавски програм.

Отац Видо Вуковић обратио се народу бесједом у којој је истакао значај Светог Саве, првог Архиепископа српског, за наш народ и Цркву уопште: „Оволики број присутних вјерника на Светој литургији, упркос свим притисцима  са разних страна, само је потврда да је Свети Сава омиљени светитељ нашег народа, нарочито дјеце“, рекао је, између осталог, прота Видо.

Отац Предраг захвалио се браћи свештеницима и вјерном народу, нарочито дјеци „која свог Светог Саву не заборављају“, изразивши наду да ће га прослављати, не само у црквама, већ и у црногорским школама из којих је, нажалост, изгнан.

Након Светосавске химне коју су сви заједно отпјевали, учесницима у рецитаторском програму, као и осталој присутној дјеци, подијељени су  пригодни поклони.

Драган Видаковић

 

 

Прослава Светог Саве у Цркви Свете Недјеље у Јошици

Данас на празник Светог Саве, у препуној Цркви Свете Недјеље у Јошици, свечно је прослављен овај дивни светитељ рода нашега. Након вечерње службе коју су уз старјешину храма о. Небојшу Вуловића, служили и свештеници протојереј ставрофор Предраг Видаковић и протојереј ставрофор Видо Вуковић, као и ђакон Драгомир Видаковић, обављен је чин резања славског колача. Окупљеном народу који је у потпуности испунио цркву, празничном бесједом обратио се отац Предраг Видаковић који је између осталог рекао да се данас гдје год да се окренеш на земаљској кугли, слави и  прославља име Светог Саве. Поучио је све присутне, рекавши да се кроз Светог Саву сви челичимо и утврђујемо у нашој вјери, ма каква год искушења да нас сналазе!

Након бесједе, по већ устаљеној пракси изведен је богат, дјечији светосавски програм, који је био осмишљен са дјечијим рецитацијама и пјесмом. У склопу програма  прочитан је и првонаграђени рад освојен на литерарном конкурсу СКПД ,,ПРОСВЈЕТА, “ из Херцег Новог,  ученице из Јошице Теодоре Смољан, на тему ,, УСКЛИКНИМО С’ ЉУБАВЉУ СВЕТИТЕЉУ САВИ.“
По завршетку приредбе, цијела црква је запјевала Светосавску химну, а дјеци су подијељени поклон пакетићи.
Затим је дружење настављено у парохијском дому гдје је управа парохије, заједно са мјештанима и вриједним домаћицама приредила трпезу љубави и послужење за све присутне.
Нека би нас молитве Светог Саве и сав труд који је чинио за род наш  водиле да корачамо правим путем, да се сложимо,умножимо и обожимо! Амин.
                                                                                                                                                                                     Д.Вуловић

Прослава Светог Саве на Луштици

У саборном храму Луштичана, Храму Светог Николаја служена је поводом Савиндана Света литургија, а сабирањем мјештана, вјерника и гостију, обиљежен је и низ значајних јубилеја.

Парох Луштички Никола Урдешић истакао је да данас не прослављамо само Светог Саву, светитеља и угодника који је највише урадио за наш народ, већ и низ важних јубилеја, 800 година од оснивања СПЦ, осам вијекова од утемељења Зетске епископије која је имала сједиште на Михољског Превлаци, исто толико од када је први пут обновљен Храм Светог Николаја на Луштици, од када је овдје дошао Свети Сава и дао благослов свакој луштичкој кући да слави Светог Николу, али и стотину година од завршетка Првог свјетског рата…

Служен је помен свим луштичким свештенослужитељима, шеснаесторици Луштичана који су учествовали на Солунском фронту, страдалима у Другом свјетском рату и свим другим ратовима…

– Кроз све ово трудимо се да се сабирамо, у миру и љубави, у разумијевању и толеранцији, да заборавимо себичности и да међу нама више не буде подјела. Нека буде на здравље и спасење овај дивни празник свој нашој дјеци, онима на којима ће све ово да остане и почива, да се поносимо њиховим дјелима и достигнућима као што смо се кроз историју поносили ученицима Светога Саве и њиховим ученицима, поручио је парох Урдешић.

Пригодан програм припремила су дјеца која похађају наставу вјеронауке а свим присутнима су подијељени симболични поклони. По традицији је приређена и трпеза љубави.

Извор: Радио Херцег Нови

Фото: отац Никола Урдешић

Отац Момчило Кривокапић: Пјевати Светом Сави и похађати вјеронауку

Око 40 дјечака и дјевојчица у препуној Цркви Светог Николе рецитовало је вечерас стихове посвећене Светом Сави, слави Хора Српског пјевачког друштва Јединство 1839 Котор, чији је подмладак под диргентском палицом Иване Кривокапић наново одушевио публику древног града, некада главне луке немањићке Србије у којем је Немања имао свој двор.

Вечерашња Дјечја светосавска академија потврда је да је Свети Сава, рекло би се данас као никад, у души житеља града у чијој је близини, на само неколико километара удаљеној Превлаци у срцу Боке, основао Зетску епископију.

Котор, у којем је Црква Светог Луке грађена у вријеме великог жупана Немање и његовог сина Вукана, краља Диоклије, никада није прекидао континуитет вјеронауке.

Намјесник бококоторски, парох которски, протојереј ставрофор Момчило Кривокапић, тим поводом је нагласио да је прелијепо пјевати пјесме и рецитовати стихове посвећене Светом Сави, али и да је од изузетног значаја и доводити дјецу на вјеронауку.

„У томе нису успјели да нас сломе ни у она најгора времена. Далеке  1969. године када сам затекао проту Богобоја Милошевића, он је држао вјеронауку, након њега ја са својом попадијом и тако даље. То је оно што Котор има и што чува и зато је привилегија живјети у њему. Зато доводите своју дјецу јер ово је љепота. Данас смо у ружном времену када са сваке стране вреба понешто, неко зло, а у Цркви ће дјеца научити оно што треба. Зар неће свако од вас вечерас одавде, послије овога програма, изаћи племенитији? Да живимо сви у слози Свети Саво ти помози“, поручио је отац Момчило Кривокапић обраћајући се дјеци и родитељима.

Предраг Николић

 

Дјечија светосавска академија на Прчању

У оквиру прославе Светосавских свечаности которске Црквене општине и на Прчању је одржана Дјечија светосавска академија.

На Савиндан поподне, у Храму Св. Петра Цетињског на Прчању, послије службе и резања славског колача, полазници прчањске вјеронауке, али и многа друга дјеца са Прчања, извели су светосавски програм који су припремили са својим вјероучитељем свештеником Немањом Кривокапићем.

Након програма, подијељени су светосавски пакетићи.

Предраг Николић

Слава СПД Јединство

Српско пјевачко друштво (СПД) „Јединство 1839 Котор“, синоћ је у Ризници Српске православне црквене општине которске, уз резање славског колача, прославило крсну славу Светог Саву.

“Дабогда да до страшног суда пјевају Пјесмом срцу, срцем роду. Важно је овог момента, када сви војују против српског народа и онога што је српско, да остану на висини задатка. У нашем тренутку то је уствари њихова мисија. Убудуће видјећемо. Оно што су радили наши прије то већ знамо. Сад је тренутак да се каже роду гласно оно што је слоган Друштва Пјесмом срцу срцем роду и нека тако остане. Живјели на многаја љета”, казао је намјесник бококоторски, парох которски, протојереј ставрофор Момчило Кривокапић.

Присутне је поздравио и члан управе “Јединства” Драган Ђурчић.

“Добродошли на нашу славу. Слава је свих нас а не само СПД Јединство. Савиндан је свесрпска слава. И ове године, као и претходних, наши главни спонзори су породица Кеслер, остали пријатељи који желе да остану анонимни и надасве Коло српсоких сестара Котор”, казао је Ђурчић.

Предраг Николић

Светосавски бал у Котору

У сали ПЦ Вукшић у присуству бројних гостију синоћ је у организацији Српског пјевачког друштва „Јединство“ одржан Савиндански бал.

Госте, међу којима су били Владимир Јокић, градоначелник Котора, Драгица Перовић, предсједница СО Котор,  Љиљана Поповић Мошков, потпредсједница општине Котор, Зоран Дојчиновић,конзул Републике Србије, отац Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије, поздравио је архијерејски намјесник бококоторски отац Момчило Кривокапић.

Он је истакао да се балом завршава овогодишња прослава Савиндана у Боки коју су обиљежиле бројне литургије, свечане академије и догађаји.

„Срце нам је пуно када смо видјели колико је људи било на литургијама, колико је дјеце рецитовало и пјевало Светом Сави. Оно што је сигурно, народ Светог Саве је жив јер је жив Господ коме је служио Свети Сава. Ове године ћемо у оквиру прославе 180 година СПД „Јединство“ и 800 година Српске православне цркве имати много догађаја. Кад гледамо све око себе и ове ружне ствари које слушамо, јасно је да је једина ствар која свијетли међу нама – лик Светог Саве и пут који нам је донио и изабрао. Као што се каже Био је вођа пута који води у живот вјечни. И истина је, он нас води у прави живот. Оно што је непролазно, то остаје“, рекао је отац Момчило Кривокапић.

Водитељ Светосавског бала био је новинар Душан Давидовић који је подсјетио да је Свети Сава 1219. године на Михољској Превлаци установио прву Зетску епископију у уградио Светосавље у Боки.

„У нашој Митрополији црногорско приморској  14 цркава је посвећено Светом Сави. Ове године када славимо 800 година самосталне Цркве, славимо 180 година СПД „Јединство“, треба се подсјетити да Храм Светог Николе у Котору навршава 110 година у садашњем облику“, истакао је Давидовић.

У програму су наступили познати београдски састав „Легенде“, Хор СПД „Јединство“ и „Ник бенд“, који су се потрудили за добро расположење у коме је уживало око 400 званица.

Извор: Радио Котор

Херцег Нови вјеран Светом Сави

У препуној сали дворане „Парк” у Херцег Новом одржана је традицинална Светосавска академија.  И ова манифестација коју су организовале херцегновске црквене општи под мотом „Свети Сава – Христово свјетлило српско” уз помоћ општине Херцег Нови показала је како је „прву ријеч свете историје српског народа саставила и украсила рука Светог Саве, и отада не престаје ова историја том руком, њеном мудрошћу и љепотом крстоносно да се исписује”.

О човјеку који је оставио траг једне свијетле српске културе и овогодишњу прославу Светог Саве посвећену великом јубилеју Светосавске цркве у светославском слову поводом 800 година аутокефалне Српске православне цркве говорио је др Драгољуб Марјановић са Византолошког института САНУ из Београда нагласивши да му је част што учествује у обиљежавању „Савиндана у Савиној Боки, одакле је Свети Сава полазио на поклонична путовања”.

– Посебно ми је драго што сам у Херцег Новом, једином граду на просторима бивше Југославије са орденом Светог Саве. И у тој посебној свечаности о Сави на Савидану, као што је било овог дана, још је један доказ да овај град заслужује овај вриједан орден – казао је Марјановић.

У години када Српска православна црква обиљежава 800 година своје аутокефалије то представља велики изазов за све Православне цркве од Светог Саве, и његовог доба, казао је Марјановић.

„Он је утемељио идентитен наше Цркве и државе не само у епохи Немањића, већ и у даљој епохи српске историје. Био је то Савин пут, јер другог пута и нема.“

Међу гостима херцегновске академије били су предсједник општине Стеван Катић, потпресједници Милош Коњевић и Данијела Ђуровић са сарадницима. Присутни су осим бесједе др Драгољуба Марјановића имали прилику да погледају филмску причу о Светом Сави и његовом раду. Одломак из Доментијановог житија о Светом Сави „Уснуће Светог Саве славимо” казивао је Жељко Грбавчевић. Водитељка програма Драгана Влаовић читала је „Четири битке Светог Саве” владике Николаја. Полазници школе вјеронаке при храмовима на Сушћепану, на Подима, на Топлој и у Старом граду говорили су стихове у част Светог Саве. Хецегновски црквени хорови су извели Доситејеву пјесму „Востани Сербије”, а одломак из Домистијановог записа „Како је Свети Сава постао први архиепископ Србски” казивао је Жељко Гробачевић. У програму су учествовали и гуслари Милија Косовић и Никола Биговић. Пјесмом „Христе боже распети и свети” солиста Душан Тадић.

Највећа вриједност наше културе

– Од њега почев и његовог доба, слика српства на Балкану је пуна нашег дивног неимарства, нашег црквеног сликарства трептавих пламенова жижака крај којих бдију ноћи, писци црнорисци, ученици Хиландара, величанствених појава средњовних ктитора, владара просветитеља и светитеља, чије руке допиру до Сирије и Синаја, дижући болнице и оставивши траг једне средњовјековне српске културе. Био је права личност да својом марљивошћу и способностима, на самом почету хришћанства у овом дијелу Европе, тај Савин пут буде специфичност не само за Српску цркву већ и за све хришћанске Цркве. Кроз опредјељење Срба да прихвате пут Светог Саве и његово дијело као највећу вриједност наше културе – рекао је, између осталог, др Драгољуб Марјановић.

З. Шакотић

Извор: Дан

Видео: Нови ТВ

Изношење Kрста Светог Саве на Савини (видео)

Црква Светог Саве, која се налази изнад манастира Савина у Херцег Новом, прославила је на празник Светог Саве, првог српског просветитеља и Архиепископа, храмовну славу. Свету литургију служило је свештенство новског намјесништва: архијерејски намјесник протојереј-ставрофор Радомир Никчевић, јеромонах Макарије игуман манастира Савина, и свештеници Владан Пантелић и Живан Вукојевић.

Ријечима литургијске бесједе сабранима се обратио јеромонах Макарије, савински игуман који је подсјетио да се Крст Светога Саве чува се у манастиру Савина још од древних времена од кад је основана наша Црква. Он је казао да су сви носећи крст Светога Саве пошли овим степеништем од манастира према Цркви Светог Саве са вером и да је то важно јер идући успоном ка Светоме Сави могло је свашта да се догоди.Човјек је у размишљању хоће ли моћи уз брдо, да ли је тешко. Неко ће се уморити, неко ће се зауставити…:

„Али други иду поред њега и ако је неко стао да нешто види што му се учинило интересантнијим него да иде за Светим  Савом, други ће га пробудити, као браћа, и рећи: Хајде идемо горе, немој да стојиш и губиш време! Идемо горе за Светим Савом, то нам је једини пут! А Свети Сава је тамо горе на врху, тамо гдје је сунце и светлост. Тамо где је Христос ту је Свети Сава, немојте га тражити у мраку шуме и мраку страсти људских.“

Након тога је, традиционално, на цјеливање вјерном народу из ризнице Савинског манастира изнијет Крст Светог Саве.

У славу и част Светог Саве небеског покровитеља цркве на Савини пререзан је славски колач а потом је изведен пригодан програм.

Слободанка Грдинић

Извор: Нови ТВ

Савиндан у Даниловграду

На празник Светог Саве Равноапостолног, своју храмовну славу прославио је храм посвећен овом нашем просветитељу у селу Фрутку код Даниловграда.

Празничну Свету литургију служио је надлежни свештеник, протојереј Жељко Ћалић, парох даниловградски, док су за пјевницом литургијске химне принијели чланови Православног братства Светог Арсенија.

Након прочитаног одјељка из Светог јеванђеља, отац Жељко је вјерни народ поучио бесједом посвећеном родоначелнику јерархије наше Цркве.

На крају Свете службе, храм је опходила празнична литија, након чега је освећен славски колач, који је ове године принио домаћин славе господин Перо Радоњић, са својом породицом. Славски колач за следећу годину је преузео господин Игор Радоњић.

Сви вјерни су послије завршетка Светог богослужења послужени за празничном трпезом љубави, којом је присутне угостио домаћин славе, а поздравно слово је одржао професор Милутин Вековић.

Иван Булатовић

Савиндан и почетак Трипунданских свечаности истинско лице Котора

У присуству предсједника општине Котор Владимира Јокића, предсједнице СО Котор Драгице Перовић и бројних грађана у Котору су данас традиционално прослављени Савиндан и почетак Трипунданских свечаности.

„Которани православне и католичке вјероисповјести и остали грађани, представници локалне власти, почасни одред Бокељске морнарице 809 и Градска музика најприје су, како налаже обичај, обиљежили Савиндан испред Цркве Светог Николе у Старом граду, а потом су пред катедралом тачно у подне саслушали Лоде, похвале свецу-заштитнику града и испратили подизање заставе Светог Трипуна.

Након што је Дјечји хор Српског пјевачког друштва „Јединство“ отпјевао Салгетијеву „О српска млада невина чеда“ и Химну Светом Сави, окупљеним грађанима обратио се парох которски протојереј ставрофор Момчило Кривокапић.

„Да живимо сви у слози, Свети Саво ти помози. Истинску слогу и истинску љубав приповиједамо. Данас смо овдје сви на окупу. Данас град Котор, богат културом, град који има шта да покаже и понуди, показује поново своје лице“, поручио је парох Кривокапић.

Градска музика је, истиче Кривокапић, обновила диван которски обичај да пред Светим Николом свирају химну Светом Сави „Ускликнимо с љубављу“ те тиме испунила, како каже, обичај који су поштовали и наши преци у 19. вијеку.

„Укинути су били и сви хорови. Та пауза није ни лоша, да се покаже да су дошли нови људи који знају шта раде, који су знали да обнове оно што су наши стари знали да чувају и сачували. Недавно на сахрани часнога Славка Рогановића се спојило све оно што Котор има. Било је православно опело, а католички свештеници су завршили обред на крају“, казао је Кривокапић.

Он је истакао да је дугогодишњи коловођа Бокељске морнарице спајао и оно што је изгледало неспојиво.

„На овај свети дан, када се пред катедралом диже застава Св. Трипуна, када смо одсвирали и отпјевали обије химне Св. Сави, само треба да размислимо шта нам је даље чинити. Град Котор мора да живи онај свој живот какав је живио. Никакве нове и новокомпоноване ствари не могу да нас спајају. Оне нас, напротив, раздвајају. Зато нас данашњи свети дан опомиње да чувамо оно што имамо као свети квасац и да сачувамо. А то ће онда сачувати и град и наше душе и имаћемо са чим изаћи пред људе који долазе у овај град и који му се диве. Да живимо сви у слози Свети Саво ти помози. Живи били“, поручио је парох которски протојереј ставрофор Момчило Кривокапић.

Након свечаности испред Храма Светог Николе, Градска музика се, заједно са грађанима и вјерницима једне и друге вјероисповијести, запутила ка катедрали гдје су заједно са одредом Бокељске морнарице поздравили почетак Трипунданских свечаности.

Тачно у 12 сати мали адмирал Бокељске морнарице Мартин Јеролима Петровић са Катедрале Светог Трипуна је изговорио лоде – похвале Светом Трипуну, заштитнику града Котора.

Предраг Николић

 

Празник Светог Саве у манастиру Острогу

У недјељу 35. по Духовима, 27. јануара 2019. љета Господњег, у острошкој светињи свечано и молитвено је прослављен празник Првог српског Архиепископа Светог Саве – Савиндан.

Светом литургијом у Цркви Свете Тројице у Доњем Острогу началствовао је острошки сабрат јеромонах Никита, а саслуживали су му архимандрит Мирон, протосинђел Сергије, јеромонах Јеротеј, протојереј Илија Зекановић парох Комана, Бандића, Загарача и Загреде, те јерођакони Роман и Зосима.

Евхаристијском сабрању присуствовало је бројно острошко монаштво, вјерни народ, а посебну радости донијело је присуство великог броја дјеце.

Након читања зачала из Светог јеванђеља, сабранима је бесједио о. Никита, који је подсјетио на ријечи Апостола Павла да ко се свеже са Господом бива један дух са Њим и да Господа треба прославити и духом и тијелом.

– То је у потпуности испуинио Први српски Архиепископ Свети Сава. Он је Богу служио и духом и тијелом. Он је своје тијело изнуравао да би своју душу и свој дух уздигао изнад тијела, да би тијело било слуга духу и души, а не обрнуто – казао је о. Никита.

Он је додао да је Свети Сава велики светилник наше Цркве пред престолом Божијим.

– Сваки народ, свака црква имају своје велике светилнике. Као што Кесаријска црква има Светог Василија Великог, Цариградска Светог Јована Златоустога, Александријска Светог Атанасија Великог, тако редом све остале цркве, тако и наша Црква има свог великог светилника Светог Саву – казао је о. Никита.

Велика је тајна што је Господ изабрао баш њега, принца, сина великог жупана Стефана Немање, казао је о. Никита.

– Господ је изабрао њега, који се одриче све земаљске славе и части и своју царску порфиру, свилену хаљину, своју доламу, замјењује за монашку просту ризу. Та монашка риза била му је дража него сва богатства и сва блага овога свијета. Достојно је носио ту ризу и свој живот и дивили су му се сви европски владари и цареви. Дивили су се томе како је једам млади престолонасљедник замијенио земаљску славу ради небеске славе – казао је о. Никита.

Сабрани који су се постом, молитвом и исповијешћу припремали, примили су Свето причешће.

Потом је о. Сергије са саслужитељима благосиљао и пререзао славски колач који је у славу Божију, а у част Светог Саве који је издејствовао аутокефалност Српске православне цркве прије 800 година, принијела острошка монашка обитељ.

О. Сергије је казао да осторшки сабрат о. Никита ових дана креће путем Светог Саве, да шири православље у Јужној Америци и кријепи душе гладне и жедне Бога.

– О. Никита креће на апостолски пут својом жељом. Као дијете је дошао у Острог, а сад иде далеко да служи свом роду који је тамо отишао одавно.

Иде ради интереса спасења душа и благослова Светог Саве и свих светих из нашег рода који су све учинили за наше спасење – казао је о. Сергије.

Он је изразио жаљење што се данас у школама промовишу накарадна бића и вјештице, умјесто најсветијег из рода нашег Светог Саве и заблагодарио Господу што је у цркви велико присуство дјеце, што даје наду да ће дјеца славити и прослављати онога који је достојан њихове дјечије чисте душе.

Дјеца су потом пјевала Химну Светом Сави, а о. Сергије је на крају богослужења најмлађима подијелио светосавске поклоне.

Пјевањем, рецитовањем и бесједама о Светом Сави заједничарење је настављено у манастирској гостопримници.
Извор: Манастир Острог

Свети Сава прослављен у Кучима

У Саборном храму Вазнесења Господњег на Ублима, Кучи служена је Света литургија и прослављен је Свети Сава наш просветитељ и учитељ народа православног у Црној Гори и широм васељене.

У литургијској бесједи отац Милош, парох кучки, братоножићи и љеворечки, је казао да се морамо држати вјере православне као што се држао наш Свети отац Сава, који је као дјечак отишао и посветио себе за православни народ свој. Својим трудом Свети Сава је отварао школе и учио тадашњи народ како треба истински и са љубављу служити Богу, а и народу:

„Тако и ми његови следбеници после 800 година морамо се трудити и са љубављу учити себе, а и овај наш народ који се удаљио од православне вјере. Трудите се драга браћо и сестре, да и ви као стадо Христово призовете оно стадо које је још у незнању и који у незнању чине лоша дјела. Нека нам Господ Бог Отац, Син и Дух Свети подаре пуно среће и здравља свагда сад и у вијек и у вјекове вјекова. Амин!“

Послије захвалности Богу и Светоме Сави дјеца су појала Светоме Сави а након тога су даривана поклонима.

О. Милош Лучић

 

Pin It on Pinterest

Share This