Izaberite stranicu

На празник Светог краља Милутина у манастиру светог Симеона Мироточивог на Немањином граду у Подгорици Свету архијерејску литургију служио је Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички г. Кирило, уз саслужење свештенства и молитвено учешће вјерног народа.

Појао је подгорички Црквени хор „Свети козма Етолски“.

По благослову Владике Кирила, након читања Јеванђеља вјерном народу се обратио протојереј Предраг Шћепановић, који је подсјетио да је се Свети српски краљ Милутин Немањић завјетовао да ће подигнути онолико храмова колико година буде владао.

„Дјела његових руку видимо – манастир Грачаница на Косову и Метохији, као драгуљ, чува наше свето Косово. Манастир Бањска, манастир Старо Нагоричане и краљева црква у Студеници, и припрате у Хиландару говоре о дјелима овога владара“, казао је отац Предраг.

Подсјетио је да је одбио да прими унију с Римом.

„Тако се краљ Милутин сматра заштитником праве вјере. Они који површно читају нашу историју рећи ће да је ослијепио свога сина Стефана Дечанског коме ће Свети Никола у цариграду повратити вид. Али,. био је и велики покајник, велики молитвеник. Иако је живио у великој раскоши и богатству, био је скроман. Попут Светог Николе, облачио се у одијело просјака и одлазио од дома до дома, од чуке до чуке, од душе до душе. Распитивао се о патњама свога народа сагледавајући његову муку. Помагао је сиротињу и зато су његова дјела – дјела милосрђа“, рекао је он.

Отац Предраг је рекао да је краљ Милутин дио свога богатства потрошио „на наџаке и на буздоване“.

„Али је највећи дио богатства потрошио на грађење цркава. И четрдесет двије године је владао овај витешки краљ, бранитељ православља од папског прозелитизма и подигао је четрдесет и двије цркве“, казао је отац Предраг Шћепановић.

На крају Литургије Владика Кирило је бесједио о Светој краљици Јелени Анжујској. Подсјетио је да је она саградила манастир Светих Сергија и Вакха на Бојани, манастир Градац и друге задужбине, као и да је помагала припаднике римокатоличке вјере, што се нарочито памти на нашем Приморју.

„Многобројне милостиње је давала убогим и сиромасима. Како она, тако и њен муж Урош Први, а такође и њени синови Драгутин и Милутин“, казао је Владика.

Казао је да су сви Свети немањићи били надахнути примјером Светих Симеона и Саве.

„Имајући те свјетилнике за примјер, они су се и сами предавали у велике трудове и подвиге. Теоктист или Драгутиун је носио неки појас који му се савим био прилијепио уз тијело и једва су му га одлијепили. Спавао је у гробу напуњеном оштим камењем и трњем, да не би имао удобнога сна. Дај Боже да и ми данас добијемо такве владаре, просвећене вјером“, казао је он.

Владика је нагласио да код Немањића највише плијени то што су увијек имали Царство небеско оприсутњено и што су увијек мислили на њега.

„Имали су богатсво, дворове и сва удовољства овога свијета, али су увијек мислили о Царству небеском и увијек му тежили. Види се то не само по томе што су били монахољубиви него и по скрушености, покајању, без обзира на њихову суровост. Али ту суровост су показивали када је у питању била одбрана вјере. А без чистоте вјере, Богу се не може угодити“, закључио је Владика Кирило.

Рајо Војиновић

 Фото: Никола Поповић

 

 

 

Pin It on Pinterest

Share This