Izaberite stranicu

У присуству великог броја Грбљана и Бокеља у манастиру Подластва, у организацији Српске православне црквене општине Грбаљ, Удружења добровољаца из Грбља 1912-1918 и Матице Боке, великим народним сабором обиљежена је стогодишњица ослобођења Грбља, побједа у Првом свјетском рату и уједињење Боке у заједничку државу Јужних Словена.

Вијенце на споменик Грбаљским добровољцима положила је делегација Удружења добровољаца из Грбља 1912-1918, предсједница СО Котор Драгица Перовић и потпредсједник општине Котор Миливоје Самарџић, предсједник СО Будва, Ђорђије Вујовић и делегација Михољског збора.

Свету архијерејску литургију и парастос погинулима у Балканскким ратовима и Великом рату код споменика грбаљских добровољаца 1912-1918. године служио је Епископ диоклијски Кирило, са архијерејским намјесником бококоторским Момчилом Кривокапићем и бококоторским свештенством.

„Слободан је онај човјек кога Христос ослободи, који се сједини са ријечју Божијом.Христос није дошао као политички ослободитељ, нити је он то желио  него да ослободи свијет и човјека од гријеха и смрти. Велики су наши јунаци, војсковође и војници који су положили животе да би данас живјели у слободи. Различита је окупација, другачије је било петоковјековно ропство под Османском империјом, другачије под Аустријом. Аустријски народ је хришћански и наш народ у Војводини је уживао велике слободе, али и они су забрањивали ћирилицу и било је случајева унијаћења. Велики руски филозоф Иван Иљин каже да није могућ у пуноћи духовни развој једног народа у ропству“, рекао је Епископ Кирило.

Машан Ерцеговић у име Грбљана је подсјетио да се „прославе овог за Боку и све родољубиве Бокеље , најзначајнијег историјског догађаја завршавају овим великим нароодним збором у Грбљу, што и приличи, јер је прослава слободе и уједињења са васкрслом Србијом и осталим јужнословнеским народима, ту и почела“. „Наиме, тачно прије стотину година и пет дана 6.новембра 1918. године, величаственим Великим раодним сабором у Побрђу, какав се до тада, кажу, никада није десио у Грбљу, Грбљани су обзнанили слободу и уједињење са својом браћом у нову државу. Тиме је био реализован њихов вишевјековни косовски завјетни сан о поновном освајању слободе и обнављања велике српске државе. Наши славни преци, ношени патриотским и борбеним полетом, на позив Црне Горе и Србије су се већ на почетку 20.вијека у Балканским ратовима јавили као добровољци у борби за ослобођење свих наших крајева од Турака, да би са отпочињањем Великог рата, њихово укљичивање било знатно масовније , па се са сигурношћу може констатовати да је најмање између 1.900 и 2.000 Бокеља узело учешћа у српској војсци у великом ослободилачком рату“, рекао је Ерцеговић.

Он је истакао да је чудно „што актуелна црногорска власт прославе у част обиљежавања ових догађаја третира као прослављање нестанка црногорске државе и новог угрожавања црногорске независности“. „То нас Бокеље, посебно збуњује, прво што Црна Гора нажалост као држава у тренутку завршетка Великог рата не постоји и Бока се уједињује независно од ње и друго – управо је заслугом наших предака и уједињењем Црне Горе са Србијом и данашња црногорска власт добила у посјед своје државе најљепши дио своје територије. Стога је непоштовање бокељске родољубиости, слободољубивости и одушевљења испуњавањем Косовоског завјета, увреда за Све Бокеље а посебно са аспекта одавања пијетета према нашим прецима који нијесу жалили жртве, само да се уједине са својом браћом у Црној Гори и Србији“, истакао је Ерцеговић.

Предсједник Управног одбора Матице Боке, Жељко Комненовић је подсјетио да читава Европа и свијет славе стогодишњицу побједе и ослобођења у Великом рату и да је таква прослава приређена и у Грбљу. „Окупљени у Паризу око вјечног пламена, свјетски државници прослављају побједу и нове контуре тадашње Европе. Ми се данас овдје, прије свега, клањамо жртви наших предака који су свој и животе својих најмилијих уградили у дуго сањану слободу и ослобођење Боке од вјековних ланаца поробљивача и уједињење у заједничку државу Јужних Словена. Тај сан које су сањале генерације, остварили су ратници – сељаци који су након Албанске Голготе 1915. године дочекали величанствени пробој Солунског фронта и Васкрс Србије 1918. године. Колика је тек жеђ за слободом била 1.940 добровољаца из Боке од којих су већина били Паштровићи и Грбљани, који су претходно дезертирали из аустроуграских јединица да би се прикључили црногорској и србијанској војсци, остављајући породице на милост и немилост непријатељу“, нагласио је Комненовић.

Иван Микијељ је прочитао записник са великог народног збора Грбљана 6.новембра 1918. на коме је прота Василије Ковачевић прогласио „пропаст Аустрије и захвалио Богу и српском оружју, који су једном за свагда ослободили Грбаљ од туђинске власти и придружо га природно, својој југословенској отаџбини“.

У програму је наступио хор Српског пјевачког друштва „Јединство“ из Котора као и рецитатор Анђела Томашевић. Програм је водила Маја Мршуља.

Извор: in4s.net

 

Pin It on Pinterest

Share This