Izaberite stranicu

Жути аутобус је сведок судбина и одрастања многобројних генерација ђака на КиМ. Тај аутобус је већ двадесет година сведок знатног дела живота ученика који живе у другачијим условима од својих вршњака у другим срединама. Била сам у ситуацији да посматрам те аутобусе који се крећу у Грачаници, Лапљем Селу и селима у централном делу Косова, да видим групе ђака који у пет ујутру или у подне чекају једини аутобус, јер знају да следећег неће бити.

Овим речима Радмила Тодић Вулићевић, књижевница из Приштине, аутор документарног филма “Жути аутобус”, који је промовисала у Грачаници, објашњава суштину приче у документарцу. Свесна тога да ученици у енклавама на КиМ зависе од “жутих аутобуса”, подсећа на многобројна каменовања српске деце, односно полупана стакла на овим аутобусима.

– Свесна немоћи возача да ишта промене, али и ученика који су, несвесни своје тескобе, увек весели и насмејани, била сам сведок ситуација када мајстори нису стизали да на време замене стакла на тим аутобусима, па је било дана када су се ђаци возили у аутобусима с разлупаним стаклима – наставља ауторка филма.

Документарни филм је сниман више од годину дана, највише због тога што ђаци нису желели да говоре, иако одрастају у неупоредиво тежим условима него њихови вршњаци из других делова земље.

– Моја импресија је да су деца стидљива, нерадо стају пред камере, и зато сам међу њима имала мало саговорника. Али то је карактеристика наше косовске деце, која живе врло стегнуто због недостатка слободе, али која заправо нису свесна за шта су све ускраћена током свог школовања и одрастања – додаје ауторка четрдесетоминутног документарног филма урађеног без финансијске помоћи.

Идеја за снимање документарца поклопила се са жељом младог студента из Грачанице Живојина Андрејевића, да аматерским фото-апаратом снима кадрове на улицама српских средина на КиМ.

– И поред његовог ентузијазма, камера није била погодна за снимање филма, тако да нам је Дом културе у Грачаници посудио професионалну камеру. Презентовање филма очекујемо широм земље и у иностранству. Снимали смо читаве школске године, јер сам желела да ухватимо и оне кадрове када деца на мразу у цик зоре стоје на местима где ће аутобус стићи, и то само тај, један једини жути аутобус, на који не смеју да закасне, јер други аутобус неће доћи – појашњава Радмила Вулићевић, расељено лице из Приштине, позната књижевница с Космета, која је до сада издала три књиге, две збирке песама, једну етнографских записа, збирку прича за децу, запис у времену бомбардовања, док је њену књигу “Косово и Метохија – имање и немање” препоручио Добрица Ћосић.

ДОНАЦИЈА „ЛАСТЕ“

Филм “Жути аутобус”, према речима ауторке, представља приказ достојанственог трпљења и опстајања Срба на Косову. Радмила је захвална “Ласти”, која је донирала неколико аутобуса.

Осам аутобуса свакодневно током школске године из 22 села превози ђаке до школских центара у неколико средина на централном КиМ, а који сваког дана пређу 1.036 километара. Заправо, постоји осам аутобуских линија које у истом моменту крећу ка осам различитих страна превозећи 1.500 ученика.

Извор: Новости

Pin It on Pinterest

Share This