Izaberite stranicu

„Све што je рађено око манастира и у манастиру Стањевићи сада добија своју пуноћу“, ријечи су са којима је Високопреосвештени Митрополит Амфилохије отворио вече посвећено промоцији монографије о манастиру Стањевићи.

Митрополит се присјетио и првих сусрета са рушевинама ове светиње, када је козјом стазом дошао до њих. Он је истакао да, све што се од тада до данас догодило са Стањевићима је чудо Божије.

„Колико се само људи укључило у ову обнову, свако на свој начин доприносећи да ова светиња заблиста љепотом као никада у својој историји“, примијетио је Митрополит и заблагодарио оцу Димитрију (Благојевићу), првом игуману и покретачу обнове манастира Стањевићи.

Митрополит је подијелио своје сјећање на прве дане обнове ове светиње и намјеру да након упокојења игумана манастира Дајбабе, јеромонаха Теодосија, за новог игумана постави оца Димитрија. Међутим, отац Димитрије је одбио тај благослов и умјесто да прихвати сређени и завршени Дајбабски манастир одлучио је да остане у овим рушевинама, обнављајући их и уграђујући своју младост у васкрсење манастира Стањевићи.

„Након њега и отац Јефрем, а са њим и остали учинили су да манастир Стањевићи постану једна од најљепших манастира у нашој цркви, укључујући и манастире Дечани, Студеница, Морача…“, рекао је Митрополит Амфилохије.

Јован Маркуш, уредник монографије је присутне упознао са њеним богатим садржајем, поглављима и ауторима који су допринијели да она угледа свјетлост дана, истакавши да монографија почиње текстом о Светој Тројици Митрополита Амфилохија, који, по ријечима теолога, спада међу најбоље текстове написане о Тајни Свете Тројице.

Представљајући поглавље по поглавље и ауторе, Маркуш је истакао велику улогу мр Мирка Тољића, историчара умјетности, главног дизајнера монографије, који је радио и на свим претходним монографијама од којих је најзначајнија она која говори о новој обнови цркава и манастира у Митрополији црногорско-приморској.

Др Васиљ Јововић се осврнуо на вријеме владавине светородне лозе Петровића.

Позивајући се на писање у црногорској штампи, почев од прве периодичне публикације календара „Грлица“ (1835) па све до 1918. године, Петровићи су истицали српску државну идеју темељену на традицијама средњовјековних династија: Немањића, Балшића, Лазаревића, Бранковића, Косача и Црнојевића.

„Петровићи-Његош су нарочиту пажњу поклаљали очувању Косовског завјета. Многа црногорска братсва и породице наводиле су своје поријекло са Косова. Борба за свесрпско ослобођење и уједињење у једну државу био је завјет Црногораца и они су се сматрали елитним дијелом српског народа“, наводи професор Јововић.

Један од аутора монографије, мр Луција Ђурашковић истакла је да се, осим по велелепној архитектури, манастир Стањевићи издваја и по својим ликовно-умјетничким карактеристикама. Она је у први ред ставила иконопис, а затим и врсне примјере умјетности сликарства, вајарства и дубореза.

Она је говорила о богатој манастирској ризници, иконама, сликама и осталим вриједним умјетнинама.

„У унутрашњости цркве налази се посебно вриједан реликвијар, који чине мошчаници у којима су похрањене честице моштију 25 разних светитеља и мученика од другог до двадесетог вијека“, нагласила је, између осталог, гђа Ђурашковић.

У умјетничком дијелу програма учествовали су СПД „Јединство“ из Котора, Гудачки квартет из Подгорице и гуслар Марко Шћепановић, који је уз гусле пјевао пјесму „Манастир Стањевићи“, аутора Драгослава Брновића.

Н.П.

 

Pin It on Pinterest

Share This