Izaberite stranicu

Празник Св. свештеномученика Атиногена дан је када се бројни житељи Црне Горе и Херцеговине саберу у храму посвећеном том светитељу на Вучјем Долу код Никшића. Свету архијерејску литургију у вучедолској цркви служио је Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије с бројним свештенством и монаштвом уз учешће вјерног народа с којим је освештан и пререзан славски колач поводом храмовне славе.

Св. Атиноген пострадао је почетком 4. вијека, у вријеме цара Диоклецијана. и духовни је заштитник и покровитељ Вучјег Дола гдје се прије 142 године одиграла једна од најзначајнијих битака црногорско-херцеговачке војске са Османлијама. Бесједећи владика је казао да је велика раздаљина од светитељеве смрти до славне битке, и географска од Севастије јерменске до Вучјег Дола, али да смо увјерени да је Св. Атиноген нашим прецима у 19. вијеку, када су ратовали за ослобођење своје отаџбине а за уједињење цијелог српског народа, с неба помогао и укријепио храбре јунаке и витезове које је предводио књаз и господар Никола Петровић.

– Не можемо другачије схватити, ни разумјети славну побједу осим као дар милости божије, а Бог даје своје дарове онима који у њега вјерују, који га призивају чиста срца, који љубе своју браћу, који граде мир међу браћом, а тада је била и љубав и слога, једна мисао једно осјећање између Црногораца и Херцеговаца. Није било друге мисли него мисли за ослобођење, да се заштити вјера православна и да се ослободи отаџбина, да се уједини српски народ од Црне Горе до Београда, до Босне, Македоније. То је била мисао наших предака, и било је једно осјећање и једна молитва и зато је Бог помагао к извео на историјску сцену такве личности, рекао је Епископ Јоаникије.

И подизање храма на Вучјем Долу дивна је и значајна побједа и охрабрење народу Црне Горе, Херцеговине и шире, поготово у овом времену када се заговара остављање наше историје у прошлости.

–  То нам говоре прво ови из Европе који дођу, а онда и наши као папагаји за њима то понављају. А они који долазе из Европе то не говоре својим народима него његују и поштују и чувају своју историју и поносе се њоме. А нас наговарају да оставимо своју историју и још нам говоре да имамо премного историје. Историја се заправо уткива у садашњост и у будућност, па онај ко мисли на своју садашњост мора да мисли и на своју прошлост. Градимо будућност на свом темељу, са свсјим вриједностима, његујући своје памћење, коријене, чувајући лијепе успомене на наше прегке, истакао је владика.

На гласовитом и храмом освештаном Вучјем Долу, бесједио је и академик Миро Вуксановић.

Требало би сваке године на празник Св. Атиногена, рекао је Вуксановић, из Саборне цркве Св. Василија Острошког, која је подигнута у славу црногорских и херцеговачких јунака, донијети металне плоче и читати њихова имена јер се из њихових смрти дигао слободан живот, а њихови примјери додирују ведрину небеске славе.

-Требало би одавде с побједом, каквих је мало у српској историји било, показивати како су се у потковици биле распоредиле четири бригаде, као четири крака у великом крсту од људи. Под господарском командом књаза Николе и четири бригадира чија су овјенчана имена Бајо, Јоле, Пеко и Петар, са 17 црногорских и 11 херцеговачких батаљона, како су се сасјекли са османлијском војском неколико пута бројнијом, с резултатом који само витешко чудо може да оствари. Јер је 70-ак Срба погинуло, двапут толико је рањено, а на противничкој страни било је четири хиљаде мртвих и рањених, с убијеним Селим-пашом, заробљеним Осман-пашом, одбјеглим Муктар-пашом, с изгубљеним оружјем и заставама и 174 официра који су остали на бојишту, бесједио је, између осталог, академик Вуксановић.

Током свете службе бројни вјерници приступили су Светој чаши причешћа, а имали су прилику и да узму благослове од светогорског монаха Константина, који је јуче молитвено учествовао у литургијском сабрању на Вучјем Долу.

Богат програм
Организатор овогодишњег сабрања на Вучјем Долу био је Одбор за организацију слава манастира Косијерево и вучедолског храма, који је дио Удружења „Владика Сава Косановић“. Уз трпезу љубави, припремљен је и богат културно-умјетнички програм у којем су учествовали мушка и женска пјевачка група Удружења „Војвода Влатко Вуковић“ из Билеће, мали-велиии гуслари Јелена Миљанић и Дејан Миличевић, женска изворна пјевачка група из Бањана и рецитатор Предраг Јаничић.

Храм братске слоге и љубави
Владика Јоаникије захвалио се јуче свима који су пожртвовано учествовали у градњи цркве на Вучјем Долу, којом, како је рекао, показујемо да нијесмо заборавили своје претке.

– Није било лако подићи овај храм који је изградила слога и жртва и братска љубав. Велини је број оних који су се овдје уградили, ми њихова имена помињемо и у књиге пишемо и свакако они су то заслужили. Градњом овога храма овдје је почео да се враћа живот, толико дивних сабора је било, толико значајних културних догађаја, штампане су лијепе књиге о Вучјем Долу и о бици, о људима и јунацима тог времена. Народ који чува своје коријене, има своју традицију, претке никад пропасти неће ако то чува. Томе нас учи и Вучји До, рекао је Епископ Јоаникије.

Народ не признаје наметнуте границе
У име Удружења Бањана и Рудињана „Владиика Сава Косановић“ присутнима се обратио Ратко Кривокапић који је истакао да народ Црне Горе и Херцеговине, које спаја Вучји До, никада нијесу, нити ће признати наметнути границе.

– Даће Бог да и овај народ једном приликом поново буде заједно, јер ми смо јединородни, једновјерни народ, сви смо браћа зато се и сабирамо и окупљамо овдје да његујемо свијетле традиције, да се подсјећамо наших славних витезова, предака и јунака. Ко смо ми него исто што и наши преци јер у нама тече њихова крв и само се претаче с кољена на кољено, казао је Кривокапић.

Б.Б.

Извор: Дан

Pin It on Pinterest

Share This