Празник Светог мученика Кнеза Лазара и Светих српских мученика, од старина названи нам Видовдан, у парохији паштровској на острву Свети Стефан 2018.г. прослављен је молитвено за душе страдалих за Крст Часни и слободу златну од Косовског боја (1389.) до данашњих дана.
Свету Литургију служили су протосинђел Климент Бољевић настојатељ манастира Прасквица и протојереј Драгослав Ракић парох паштровски.
На Светој Литургији је поред парохијана био присутан и један број туриста – Руса који су својом братском и хришћанском љубављу према српском роду одњеговали и сјећање на важност Видовданског празновања за свеукупни православни род.
Пошто је већина вјерних приступила Светој тајни Причешћа у наставку је одслужен парастос свим јунацима који су пали за отаџбину у страдалној српској историји, од Косовског боја до данашњих дана, након којег се присутним вјернима парох Драгослав Ракић обратио својом празничном бесједом у којој је истакао:
“У ријечима данашњег Светог Јеванђеља Кад бисте били од свијета, свијет би своје љубио, а како нисте од свијета него вас ја изабрах од свијета, зато вас мрзи свијет темељи се и заснива, сва икономија спасења тј.односа Божијег према човјеку и творевини, сва висина Божијег превеликог човјекољубља са којим стварајући човјека као круну свега створеног показује колико је и какво је заиста човјек биће у Божанском дјелању… јер не ствара га да би га волио пропадљиви свијет и материја ништавна и пролазна него га изабира за неки свијет далеко другачији, узвишенији и по својој каквоћи непролазан –вјечан.. На овим ријечима се темеље и сва философска размишљања још од прије Васкрсења и свеукупне хришћанске мисли јер се у њима такође није тражила љубав пролазног свијета него вјечних галаксија, свјетова и божанстава.. На овим ријечима се темељи и сва историјософија Његошева и сва његова мисао исказана у Лучи.. На овим ријечима се драга браћо и сестре темељи и мисао Светог Кнеза Лазара и свих косовских мученика и свих мученика у хришћанској историји, и свих светитеља, праведника и угодника Божијих.. јер мотив и жеља и пристајање на мученичко страдање није због постизања љубави за земаљским свијетом него за издизањем из њега љубављу према оном Вјечном и Небеском.. Сво косовско мучеништво у свим навратима ми не гледамо и не смијемо да гледамо као смрт и страдање, као што ни распеће Христово не гледамо као крај, него као пут до Васкрсења. Тако и свима нама Видовдан и косовска, и свеукупна српска страдања треба да буду подстрек и позив на промјену на обнову наших бића понаособ и цјелокупног бића националног… Нека би Господ молитвеним заступништвом Светог мученика Кнеза Лазар и свих Светих мученика косовских и српских у свим временима страдалих, подарио и нама мисли, размишљања о нама самима, нашим дјелима, мислима, покретима и којем то, као такви, царству тежимо, за кога и шта се везујемо, који нам је пут и смјерница кретања, да ли у вјечност или ништавило… А у томе ће нам закон Божији помоћи, ако поштујемо и држимо све што нам Господ преко Светог Писма, Својих Светих апостола, светаца Својих и наше Свете Цркве заповиједа…“
Протојереј Драгослав Ракић
