Izaberite stranicu

На празник Светих Апостола Вартоломеја и Варнаве, јуче 24. јуна, протојереј Александар Брашанац и свештеник Миајло Бацковић служили су Свету литургију у Цркви Успења Пресвете Богородице у Радовићима у Кртолама. Чтецирали су браћа Матеј и Марко Љубатовић.

Опраштајући се од својих парохијана након петнаестогодишњег службовања у парохији кртољској, прота Александар Брашанац послије прочитаног Јеванђеља је свима заблагодарио истичући да су се дружили истински и пријатељски, али не као обични људи већ ломећи заједно Хљеб што је једино јемство, једини показатељ да ће њихово пријатељство бити непролазно.

” Наше пријатељство свештеника и парохијана установљено је и успостављено је на жртви Јагњета и Пастира по ријечима молитве Проскомедије Жртвује се јагње Божије које пере гријехе свих нас, које освећује све нас за живот свијета за спасење. Остаће нам живе успомене, не некакво присјећање, не нешто што живи од данас до сјутра или живи у минутима и секундама, него што живи вјечно”, казао је отац Александар подсјећајући да су вјечна само дијела љубави:

“Захваљујући Господу све ће то прежјивети. Да смо били у неком другом друштву, некој другој заједници, другој организације патили би, плакали као они који немају наде. Нема разлога за сузе, за патњу, нема разлога за жалост, јер наша је жалост и радост одвојено од овога свијета. Ми смо аутономни и налазимо се у амбасади Божијега царства, у конзулату Небеске империје, одржавамо комуникацију са Небеским императором кога очекујемо и желимо да дође Он који ће отрети сваку сузу са лица наших. Неће више бити болести и проклетства, ни невоља и немоћи, свега онога што испуњава овај дан и читав наш живот. Нестаће топлоте и жеге дана и Бог ће нас својом благодатном свјетлошћу обасјавати у све дане, дубоко у бескрај вјечности, непролазности када ћемо се сви сабрати и сјединити око Њега који је наше сабрање, љубав, који је сједињење наше и истина. Живот наш без Њега је ништа а ми ако се само одвојимо од Њега наћи ћемо се у непостојање, по ријечима Светог Григорија Богослова Све оно што није остварило заједницу са Богом не може бити вјечно.”, рекао је протојереј Александар.

Тражећи опроштај за све што у данима његове свештеничке службе није било на мјесту, отац Александар је рекао да ће када за који дан напусти парохију и оде, све што је било добро у дјелима љубави, што је било корисно и препознатљиво у духу истине и све што је био плод Духа Божијег бити записано у злату, камену.

“Све што није било добро, и од мене и од других, било да сам ја увређен или да су други били  увређени, биће написано у ваздуху а овдје су многе струје па ће сву ту прљавштину и недостатак, гријех наш понијети далеко од нас. Опростите ви мени, ја сам вама већ опростио. Желим да вас запамтим у најљепшој успомени, носећи ове лијепе зраке Боке, цркве и све њихове љепоте, посебно ломњење хљеба, Евхаристије. Да тога није било, бесмислено би било  боравити у најљепшој средини макар се она звала и Бока которска”, рекао је протојереј Александар Брашанац и још једном се захвалио оцу Бацковићу и свим парохијанима који су дошли  у храму Успења Пресвете Богородице у Радовићима да га испрате на ново послушање.

Послије причешћа обратио се и мјестобљуститељ парохије кртољске, свештеник Миајло Бацковић, парох горњогрбаљски који се захвалио оцу Александру на његовом дугогодишњем служењу и пожелио њему и његовој породици благословен пут у Епархији бачку на ново послушање и нову парохију, да буде са радошћу и благословом, да и даље настави да буде истински свједок Христов и пастир добри који живот свој полаже за пасту своју.

Он је казао да је живот сваког хришћанина на овој земљи пропутовање и да је битно како ћемо тај пут проћи. Тај пут је за некога дужи за некога краћи, а за Господа је то један тренутак и за тај један тренутак који је нама дат као живот ми морамо да заслужимо живот вјечни.

“Веома је битно на том путовању и са каквим сапутницима путујемо. Ја сам имао час и имаћу и даље као свештеник, ма гдје је служили отац Александар и ја, да будемо сапутници на путовању кроз овај живот за онај  вјечни и непролазни. Велика је била радост дружити се са оцем Александром како он рече малоприје дружити се у Христу, и то дружење наше се наставља јер он тамо гдје иде наставиће да служи Литургију и у твојој Светој литургији сваког празника, недјеље кад се будемо причешћивали ми ћемо бити заједно као што смо и ове Литургије били заједно са нашим прецима”, рекао је отац Мијаило и казао да му је велика част да бар једним дијелом буде дио ове Свете литургије и свете парохије.

Потом су се браћа и сестре кртољске парохије поздравили са досадашњим парохом, оцем Александром, пожељевши њему и његовој породици благословено дјело на новом послушању које му Црква повјерава у Епархији бачкој.

Александар Вујовић

 

 

 

 

Pin It on Pinterest

Share This