Izaberite stranicu

Јеромонах Петар (Драгојловић), игуман манастира Пиносава у Епархији шумадијској подијелио је са својим пратиоцима на Фејсбуку историјске изворе и документе које свједоче о трајном, хиљaдучетристогодишњем присуству Срба у Македонији. Преносимо у цијелости објаве игумана Петра на ову тему:

Како разни фалсификатори историје говоре да су Срби у Македонији први пут дошли у Македонију са царем Душаном или да су Срби дођоши између два светска рата, износићемо разне доказе и документе које говоре о трајном присуству Срба у Македонији у последњих 14. векова.

Око 950-те, Византијски Император Константин Порфирогенит записује да град „Сервиа“ на положају југозападно од Солуна. Овај град има своје име од својих српских основача (од раног 7-ог века) . У 10-ом веку исти град је споменут као „Србчиште“ у рукопису византијског писаца Иоана Зонаре.

Сервија (грч. Σέρβια [Sérvia]) или Србица, и данас је насељено место градског типа на северозападу Грчке, у периферији Западна Македонија, односно у округу Кожани. Након 2011. део је општине Сервија-Велвендо чије је уједно и административно седиште (до тада је припадало истоменој засебној општини Сервија). Насеље се налази на западним обронцима планине Камбунице, односно уз десну обалу реке Бистрице (највеће реке у Грчкој).

Према подацима са пописа становништва из 2011. у насељу је живело 3.540 становника.

Према подацима из летописа De administrando imperio византијског цара Константина Порфирогенита, насеље Сервију, односно Србицу основала су српска племена у раном VII веку, која су се на то подручје доселила северно од Дунава, из области Бојке (Беле Србије).   Constantin Porphyrogenitos „De Administrando Imperio“ cap.32, pp.152 ed.Bonn 

Поглед на део планине Костур у Грчкој, Регија Западна Македонија.

У 17-ом веку, Хаџи Калфа, знаменити турски географ бележи да су планине Костурске области насељене Србима и Аромунима. Такође спомиње да на обали језера између Сера, Солуна и Сидерокапса постоји село насељено Грцима, Србима и Аромунима.

„Rumeli und Bosna, Geographisch beschrieben von Mustapha Ben Abdalaih Hadschi Chalfa aus dem turkischen ubersetzt von J. von Hammer“ Wien 1812 pp.80; pp.97

Ево шта су неки Грци писали о Охриду у 17. веку. По неким модерним фалсификторима историје, Срба у Охриду, у то време турског ропства, није уопште било.

Архиепископ Охрида Аврам, са пратњом, стиже 1634-те у Русију. При распиту, рекли су да су Грци српске земље града Охрида (Grechane Serpskie zemli iz Ahridona Goroda) .

Архив Руског Министарства за Спољне Послове, Год. 7142, No 8

По некима фалсификаторима историје, Срби су увезени у Македонију између 1912 и 1941 године, а пре тога их није било. Али … документи историје их представљају као лажове и фалсификаторе.

Ево шта један Албанац, високопостављени католик, а католици и Албанци су иначе, да се мало нашалимо, познати „пријатељи“ Срба, пише за град Скопље крајем 18. века.

… Католички Надбискуп Скопља, Матија Масарек, иначе Албанац, извештава де је град насељен „Грцима, шизматицима Србима, Јеврејима и Јерменима“ („Grece, scismatici Serviani, Ebrei et Armeni“) у извештају написаном око 1770-е године …

… Исти тај католички бискуп и Албанац, 1790-те напомиње да Турци сумњају на Грке и Србе Скопља јер су послали писма Русију …

„Scritture rif. nei congressi – Servia. Vol. III“, marzo 1790″

Идемо даље … Да видимо ко још сме да помиње те тзв. дођоше и тзв. окупаторе Македоније, те „Марсовце“ зване Срби који око 1400 година живе у Македонији …

Србин из Вардарске Македоније, Димитрије Петров из града Кичева, дошавши у Русију 1706 године ради скупљања средстава за изградњу Цркве Св.Димитрија у Кичеву, изјашњава се као полазник из српске земље града Кичева.(Serbskie zemli goroda Karacheva). Долазак је регистриран као “српске земље, охридске епархије, кичевског града, Србин Димитрије Петров“

“Serbskie zemli Arhidonskija Eparhi Krachevskogo goroda Serbjanin Dmitrei Petrov“.)

Архив Руског Министарства за Спољне Послове, Год. 1706, No. 7

А да скокнемо мало до Битоља? Што да не. Да видимо да ли је и тамо било Срба у време турског ропства?

Аустријски Цар Леополд проглашава Јована Монастирлију из Битоља Војводом Срба у Аустрији 1691-е године.

Трифуноски, Ф. Ј. „Македонизирање Јужне Србије“, Београд, 1995, стр. 24

Их, и тај аустријски цар … Баш је морао да помиње те Србе из Битоља, и баш је морао тог Јована Монастирлију из Македоније да поставља за српског главара у својој држави. Остаде тако сведочанство у историји да су ти „Марсовци“, „дођоши“ и „окупатори“ вековима живели и у Битољу.

(Преузето из дела „Плач фалсификатора историје“).

Да су Срби вишевековни аутохтони народ у целој Македонији сведоче и топоними у сва три дела Македоније који имају стриктно етничко српско значење. Овим набрајањем не негирам аутохтоност и других народа у Македонији … Грка, Бугара, Македонаца … већ само напомињем српску вишевековну аутохтоност у Македонији.

Листа географских имена у Македонији са пореклом од корена „Срб-„:
Србиново, код Тетова;
Србица, Србјани – Код Кичева
Србце и Србци јужно од Битоља;
Србиново у области Горње Џумаје, пиринска област у Бугарској;
Србиница, речно врело код села Подлеш.
Сервиа (Сербија, Српчиште), Егејска Македонија, Грчка

В .Kънчов „Македония“ , София, 1900, стр.256
М.А. Вујићић „Речник Места у Ослобођеној Области Старе Србије“, 1914, стр.241
В .Kънчов Ibidem pp.191
В . Kънчов Ibidem pp. 238
В . Радовановић „Тиквеш и Рајец“, Етнографски Зборник XXIX стр.457
Ј .Ф. Трифуноски “ Македонизирање Јужне Србије“, Београд, 1995, стр.33

Срби се око реке Вардар помињу око 1400 година уназад.

Око 680. године споменут је град Гордосервон, чије име потиче од Срба премештених у Малу Азију од стране Византијског Императора Констанса Другог, насељених из области око реке Вардар – Македонија.

Исидор, Епископ Гордосервона, споменут је око 680-681. и чињеница да је овај град био епископско средиште даје повода замисли да је имао бројчано значајну српску популацију.

Око 1200-те године исти град спомиње се као Сервохориа – (Српско Насеље).

Constantin Porfyrogenitus „De Administrando Imperio“
Ердељановић, Ј. „О насељавању Словена у Малој Азији и Сирији од 7 до 10 века“, Гласник Географског Друштва том. VI 1921 стр.189
Lequen, M. „Oriens Christianus“ I, 1740, pp.659-660
Micotky, J.“Otiorum Chroate“, Vol. I , Budapest, 1806, pp.89-112
Niederle, L. „Slovanske starozhitnosti“ Dilu II, Svazek pp.389-399; pp. 444-446
Ostrogorski, G.“Bizantisko-Juzhnoslovenski odnosi“, Enciklopedija Jugoslavije 1, Zagreb 1955, pp. 591-599
Ramsay, W.M. „The Historical Geography Of Asia Minor“, London, 1890, pp.183, pp.210

Ево историјских доказа да су Срби вековима живели и у македонском граду Кратову и да су говорили српским језиком.

Димитар, писац из Кратова, записао је да му је задатак да преведе „Закон“ тј. како стоји у оригиналу који се чува – „в јеже составити ни писанијем србскога језика сочињеније, рекше књигу именујему Законик“ – за Охридску Архиепископију, из грчког на српски језик, по наређењу Охридског Архиепископа Доротеја, који га је посетио у Кратову, јер саборна Црква у Охриду није имала ту књигу на српском језику (по језику србском) него само на грчком.
(Kachanovski, V. „Starine“ 12, 1880 , pp.255)

У Кораљеву (Румунија), поп Јован оставља запис да је он „Србин од места Кратова“ (Srbin od mjasta Kratova) .
(Стојановић, Љ.“Стари Српски Записи и Натписи“ I, 1902)

Године 1651. Кратовски Митрополит Михаило пише Руском Цару: „Моји прародитељи и предци су господари српске земље Кратово“.
(Димитријевић, С. „Гласник Српске Краљевске Академије“, 58, 1900.)

Године 1652. у Архивама Руског Царског Дома , забележено је да је Српски Митрополит Михајло из Кратова присутвовао ручку са Руским Царем. Ради се о истој личности из горњег одломка.(Serbskii Mitropolit Mihailo)
(„Filologicheskaja nabljudenija A.H. Vostokova“.1865, pp.184)

… Године 1653. Јеромонах и Србин Дамаскин је написао писмо своме рођаку, Митрополиту Кратова Михајлу, које садржи закључак о милости Руског Цара према „нашем србском језику“.(Jeziku nashemu Srbskom) .
(Станојевић, Љ „Стари Српски Записи и Натписи“, I, 1902. Бр. 1547, Бр. 1562)

… У сачуваном натпису из 1659 године стоји: „Михаил Митрополит, посетилац Светог Божјег Гроба Светог Јерусалима од Српске земље града Кратова“ („Mihail Mitropolit, poklonik Bozhia groba svetago Ierusalima ot Srbskie zemli grada Kratova“)
(„Chtenija v imperatorskom’ obshtesvja istorii i drevnosti Rossiiskih pri Moskovskom univerziteta“ Moskva 1896 II 5th part pp.4a)

Да су Срби живели у Битољу и Охриду почетком 17. века сведочи још један Охридски Митрополит, по имену Јеремија из града „Пелагон“ (Битољ). Он извештава да стиже у Русију 1603. године рекавши да је дошао из „српске земље“.

Архив Руског Министарства за Спољне Послове, Год. 7112, Дец..19

Настављамо историјско путовање кроз Македонију у вековима иза нас. Да видимо где су то још у великом броју живели Срби у историји Македоније. Град Струмица, почетак 17. века.

Октобра 1605. године, изасланство монаха иде у Русију. Међу њима, како сведоче руски документи, био је „Ђакон Авксентиј од српске земље, Николскога Манастира на Струмици.“

„Snoshenia Rossii po djelam cerkovnim“ , I, 1858.

Извор: Фејсбук страница Петра Драгојловића

Pin It on Pinterest

Share This