Поводом одлуке тзв. Косовске скупштине којом је царски престони Призрен проглашен историјским главним градом непостојеће државе Косово, Косовскометохијски одбор Матице српске огласио се саопшењем којим истиче да до краја 20. вијека у Призрену није постојао ни један албански споменик културе, осим куће у којој је јуна мјесеца 1878. године засједала Призренска лига.
Саопштење Косовскометохијског одбора Матице српске преносимо у цијелости:
Косовскометохијски одбор Матице српске противи се скандалозној одлуци тзв. Скупштине Косова да Призрен, који је био српска престоница у 14. веку, прогласи историјском престоницом тзв. државе Косово. Културно наслеђе Призрена припада, пре свега, српској али и турској култури.
Сведоци смо свакодневног прекрајања српске историје на Косову и Метохији. Албанци у својим туристичким водичима не помињу Србе. Свете архангеле и гробно место цара Душана проглашавају за византијску базилику. Затиру се трагови српске културе рушењем средњовековних цркава и манастира и преименовањем топонима. Призрен је y новијој историји страдао и 2004. године, када је спаљена Призренска богословија, Богородица Љевишка и све православне цркве; када је уништено старо језгро града, српске куће у Поткаљаји, Пантелији, Потокмали. У самом Призрену и данас постоје многа црквишта, у десетак цркава се служи литургија, ради Богословија „Свети Кирило и Методије“, основана још далеке 1871. године.
До краја 20. века у Призрену није постојао ни један албански споменик културе, осим куће у којој је јуна месеца 1878. године заседала Призренска лига. Због места одржавања Лиге они су тај град прозвали историјском престоницом. Ово константно уништавање и прекрајање трагова српске културе не може и не сме да остане прекривено велом тишине, како наше, тако и светске јавности.
Косовскометохијски одбор Матице српске апелује на културне, образовне и научне институције Републике Србије да се огласе, осуде ову одлуку и обавесте надлежне европске и светске институције о константном прекрајању српске историје. Српска историја и српска културна баштина припадају како европском тако и светском цивилизацијском наслеђу, па би о њима требало да воде бригу они који намеравају да их у пуној истини и аутентичности пренесу новим генерацијама. Та културна добра не смеју бити препуштена онима који превасходно да присвоје оно што није њихово и што су вековима уништавали.
Косовскометохијски одбор Матице српске
Фото Ж. Ракочевић
