На празник Светог цара Константина и царице Јелене, а у оквиру „Дана Светога Јована Владимира“ који се одржавају у Бару, данас је одслужена Света литургија на остацима манастира Пречиста Крајинска у Остросу.
Свету Литургију служио је парох барски и старјешина Храма Светог Јована Владимира протојереј-ставрофор Слободан Зековић, а саслуживали су парох улцињски протојереј Синиша Смиљић, јереј Александар Орландић и отац Николај из манастира Морачник. За пјевницом су биле сестре из манастира Бешка предвођене игуманијом мати Фотином.
Након прочитаног Апостола којег је прочитала сестра Јелена из „Светог Пантелејмона“ епархије врањске и Светог Јеванђеља које је прочитао отац Слободан, присутним се обратио отас Синиша који је истакао да се Господ преко ученика и апостола својих обраћа и свом роду људскоме кроз вијекове, па тако и свима који су се окупили на овоме светоме мјесту.
– Свака ријеч која излази из уста Господњих је хљеб насушни, хљеб од којег се никада не гладни, са којим се добија живот вјечни. Те ријечи и тим хљебом су се хранили и светитељи Божији. Те ријечи је познао и Свети цар равноапостолни Константин и његова благочестива мајка царица Јелена, чији спомен данас прослављамо. Цар Константин је у вријеме када је владао и када није било лако признати Христа пред људима, примио ријеч Божију и зато му се указао крст на небу и чуо ријечи: „Овим побјеђуј!“ И заиста цар Константин је побјеђивао непријатеље овоземаљске, али и оне у духовној борби. Царици Јелени Господ је дао да се управо преко њеног труда открије Часни крст којем се клањамо, са којим се штитимо, на којему је распет Господ наш Исус Христос, подсјетио је отац Синиша.
Он је истакао да ових дана прослављамо Светог Јована Владимира духовног родоначелника нашега рода који је као и Цар Константин примивши вјеру и творивши ријечи и заповијести Божије видио Крст на небу и Крст му бијаше путовођа кроз живот све до голготе гдје је мученички скончао.
-Сабрани Духом Светим, вјером и њоме вођени стопама и стазама наших предака које досежу ко зна до када, сабрали смо се у рушевинама овога храма који свједочи пролазност. Све у овоме живот је пролазно, све нагриза зуб времена и све ће проћи, али оно што испуњава овај храм, а то је Дух Свети, то је Црква Божија, то је Литургија, она ће вјечно трајати. И онај који буде отворио срце своје, душу своју да се у њу излије благодат Духа Светога он ће се припојити вјечности и непролазности. Стојећи овдје осјећамо да је вријеме стало, јер оно заиста у суштини и не постоји. Јер онај који има Бога у себи има вјечност. Зато свим својим умом, срцем, снагом предајмо се Господу, предајмо се Литургији, молитви и вјечности. И како каже молитва Сав свој живот Христу Богу предајмо. Христу Богу који нам даје живот и који даје смисао овоме животу, рекао је протојереј Синиша Смиљић у бесједи на остацима манастира Пречиста Крајинска у Остросу.
Након Литургије и пречешћа освештан је славски колач у част Светог цара Константина, царице Јелене и Светог Јована Владимира.
Отац Слободан је поздравио окупљени народ рекавши да се радујемо што смо дошли на ово Свето мјесто гдје су се наши преци кроз вјекове сабирали.
-Мјесто које је својим светим стопама освештао и Свети Јован Владимир, који је по предању у овоме манастиру био и сахрањен, као и његова света и праведна жена Косара, касније монахиња Теодора. Његове свете мошти пренете су најприје у Драч, касније у Елбасан а данас су у Тирани. Имамо благослов да у нашем Саборном храму имамо честицу његових светих моштију, казао је отац Слободан и позвао све да сјутра дођу у Саборни храм Светога Јована Владимира у Бару гдје ће у 9 сати Свету архијерејску литургију служити Високопреосвећени Митрополит Амфилохије заједно са Епископом умировљеним захумско-херцеговачким и приморским Атанасијем, бројним свештенством, монаштвом и вјерним народом.
– Сјутра послије подне, улицама града Бара проћи ће и свечана литија у Славу Божију, у част Светог Јована Владимира. Да се увијек овако у радости и љубави братској сабирамо око наших светих олтара. Да не заборављамо ова освештана мјеста иако су она у рушевинама. Да се сабирамо око њих и овдје благодат Божију да примамо, а даће Господ у своје вријеме као што су све друге светиње, многе од њих порушене, оскрнављене широм Црне Горе, васкрсле да се и ова обнови и да се овдје свакога дана Богу служба приноси како је то било кроз вјекове, закључио је протојереј-ставрофор Слободан Зековић.
Сабрање је настављено уз послужење које су припремиле монахиње манастира Бешка.
Дејан Вукић
