Izaberite stranicu

Синоћ је галерији „Јосип Бепо Бенковић“у Херцег Новом осам пјесника из Црне Горе у оквиру „Дана руске културе“ казивало своје стихове у славу златног доба руске поезије.

У име Удружења књижевника Црне Горе пјесничко вече, чији је домаћин била и Градска библиотека и читаоница, отворио је наш познати пјесник, романсијер, приповједач, драмски писац и есејиста, Будимир Дубак, словом о неразђељивом јединству руског и српског духа.

– Дани руске културности и духовности у Херцег Новом одржавају се у вријеме кад прослављамо најрадоснији хришћански празник – Васкрс. Којем граду у Црној Гори више приличи таква свечаност у славу духовности и културе братског православног руског народа, него Херцег Новом? Тешко је набројати све разлоге за уприличење овог празника, рекао је Дубак и додао да одајући почаст великом стваралаштву, којим руски народ вијековима изобилно дарује хришћанску цивилизацију, ми истовремено прослављамо и историјску Црну Гору.

– Православље је темељ на којем почива цијела та монументална грађевина руске и српске културе, па је разумљиво што су овакви културни празници незамисливи без учешћа писаца, изузетних чланова Удружења књижевника Црне Горе. Сви ови пјесници су превођени на руски језик, или су и сами преводили руску поезију, рекао је Дубак.

Он је додао и да је књижевни и духовни однос између двије земље одређен Његошевим дјелом.

– Генијални пјесник и митроплолит, ловћенски тајновидац, Петар II Петровић Његош, не само што је 1833. године завладичен у Санкт Петрбургу у присуству руског цара, већ је Његоша као писца, уз српску, одредила и руска књижевност на челу с Пушкином, и руски језик на којем се упознао с највећим класичним дјелима човјечанства. Стога слободно можемо да кажемо како ни „Горски вијенац“, ни „Луча микрокозма“ не би достигли планетарне књижевне домете без Његошеве лектире, која је била претежно на руском језику, казао је Дубак.

Истакао је да поново јачају вјековне споне између наших судбински повезаних народа и пожелио да златно доба нашег пријатељства вјечно траје.

– Најплодоносније везе између наших књижевности данас су можда живље него икад, не само захваљујући модерним средствима комуникације, већ прије свега дубинском и неуништивом осјећању блискости, нарочито кад смо почели обухватније да сагледавамо наше славне и трагичне историје, поново откривамо међусобне, судбинске сличности. Посебно је био према нама суров XX вијек, који је Голгота руског и српског народа. Молимо се поезијом вечерас, ми, српски пјесници Црне Горе, Васкрслом Господу да укријепи нашу непресушну љубав према многострадалној матрушки Русији и њеној бесмртној духовности и култури. Нека не престаје никад златно доба руске поезије и златно доба нашег пријатељства, закључио је Дубак.

На пјесничкој вечери су своје стихове инспирисане или посвећене Русији и њеним књижевним великанима, казивали Милица Бакрач, Милутин Мићовић, Бећир Вуковић, Милица Краљ, Радомир Уљаревић, Новица Ђурић и Вишња Косовић. У музичком дијелу програма наступио је хор „Свети Сава“ Црквене општине топалско – херцегновске.

Извор: Радио Херцег Нови

Фото: Татјана Витомировић

Pin It on Pinterest

Share This