Izaberite stranicu

Привремене власти у Приштини нису успјеле у науму да светиње које већ вјековима представљају неотуђиви дио духовне баштине српског народа на Косову и Метохији у Унеско-у својевремено присвоје, на начин да буду културно историјски споменици тзв.државе Косово. Чињеница да је филм „Косово моменат у цивилизацији“ наишао на бурне реакције у дијелу албанске јавности превасходно њихових представника, значи да је филм апсолутно успио, то је својеврсно признање за редитеља Бориса Малагурског, који је након премијере у Херцег Новом своје утиске подјелио са читаоцима Ин4с портала.

-Изузетно ми је драго и не само збг тога што је одржана пројекција у Херцег Новом пред бројном публиком, већ што смо „пробили лед“ по питању Херцег Новог. Први сам пут овдје, јако ми је драго што сам лепо примљен, то показује да младе људе Херцег Новог који су и организовали ову пројекцију итекако занима тема Косово и Метохија иако се у mainstream медијима врло активно пласира теза да то није тако. Јесу млади наравно окренути будућности али ње нема без прошлости. Морамо бити свесни својих корена, људи пре свега, а онда све друго. Косово за мене није само политичка већ пре свега морална тема, одговор је на питања ко смо, одакле долазимо и куда идемо. Ако се нецивилизацијски односимо према Косову тако се заправо односимо према себи. Манастири нису само обичне туристичке атракције, већ носе важну вредносну поруку, не припадају само Србима већ светској цивилизацији, Зато је важно да очувамо ту баштину и да не дозволимо онима који су је вековима уништавали да сада буду задужени за њихово чување. Званичници у Приштини желе да од тих манастира направе пуке атракције где се С од српског неће помињати, већ ће бити део албанско –византијског наслеђа. Зато је важан филм, да свету покаже да треба да је поносан на своје цивилизацијско наслеђе, оно што је стварано кроз Србе за цео свет. Читав свет је запањен дешавањима у Палмири, рушење од ИСИС-а, рушење у Историјском музеју у Ираку, а не знају да се то дешава у срцу Европе. Од 1999.до данас је порушено преко 150 цркава и манастира. Зато је значајан филм, тзв.кабинет, тзв.премијера Рамуша Харадинаја га је осудио, за мене и мој филмски тим то је велико признање. Погодили смо тамо где их боли. Чињеница да је поменут у Истраживачком центру Конгреса САД-а , те да је утицао на то да Косово прошле године не аплицира за Унеско, то нам је био циљ и постигли смо га.

Филм наставља свој живот, слиједе друге пројекције?

Од Котора, преко Суботице, где ће тек бити приказан а већ је у великом броју градова широм света. Од светске премијере у Паризу, преко Стокхолма, Москве, Прага, Беча, Линца, Инсбрука, Чикага, Мајамија, Вашингтона, Њујорка, Бостона, Београда, Бања Луке, Љубљане, Ниша, драго ми је и велико је интерсоавње наших људи али и странаца. За то су наши људи и заслужни, јер сваки Србин је амбасадор своје земље. Странци су врло позитивно реаговали. Није то досадан филм о манастирима, већ о врло актуелној теми. Духовност ниеј апстракција, она живи у свима нама и без ње смо погубљени. Без корена губимо идентитет ,то људи на Западу најбоље знају.  Манастири нас враћају на прави пут. Црна Гора је нажалост признала независност једне пара-државе која не може бити зависнија од Брисела, Вашингтона а најновији пример је формирање Специјалног суда за ратне злочине. Албанци су покушали да буду суверени, али су добили пацку из Брисела и одустали. Монструозна је то творевина а становништво масовно одлази. Званично до сада око 40.000 људи али и много више. Умиру нажалост многи од рака, тамо влада пандемија. Најбоље пулс живота у једном народу осетите у разговору са рецимо таксистима, у Приштини ми редовно говоре да им је у Југославији било пуно боље, не за Титово време већ за време Слободана Милошевића. Имају само речи критике, али ен смеју пред камере. Влада у Црној Гори којом се такође исправља извана у великој мери, признала је нешто што је у супротности са међународним правом. У будућности се надам да ће то бити повучено, попут Суринама и деругих држава. Та је одлука срамна и велика је то мрља у херојској историји народа Црне Горе.

 

Такав „излет“ Црној Гори се није смио догодити и да се догодио Србији, а то неће бити док год се у Београду „држе“ Резолуције 1244 СБ УН. Ви је често помињете, а она је непремостива препрека за оне који се толико надају том признању од званичног Београда у Приштини али и другим спољним центрима. Како истрајати нарочито ако на уму имамо потпис на „Бриселски споразум“?

 

-Много људи заборавља да је та Резолуција још увек на снази. По УН-у Косово је покрајина у саставу Србије. Србија је правни наследник СРЈ. Свако ко признаје Ксоово крши међународно право. Они не признају независност Косова, већ групе људи, који су признали да је реч о појединцима који представљају народ Косова, тако су у Декларацији написали. То је велика фикција, срамна политичка одлука света која је подлегла притиску Америке, која на тај начин правда НАТО бомбардовање Југославије.То колико од Србиеј захтевају признање, показује њихову суштинску немоћ. Њима не треба независно већ од њих зависно Косово са њиховом базом преко које контролишу територију. Има ту и много другога али Србија мора наћи снагу да не посустане. Не смемо гледати краткорочне награде, не верујем да би смели. Сва обећања су празна, сећају се сви да је само требало да испоручимо генерала Младића и бићемо у ЕУ. Јесмо ли ? Наравно да не. Не мислим да постоји такав инетерес Србије, да буде део ЕУ. Морамо наћи компромис.

 

Економски разлози поред културе и духовности заправо су пресудни гледано споља, јер је „наша кућа насред друма“,  ријеч је о несагледивом рудном богатству у покрајини, за њих се, зар не, све на то своди?

 

-Политика је продужетак економије другим средствима, рат је продужетак политике другим средствима, то је говорио Фон Клаузевиц, треба узети у обзир да се манипулише тиме како би смо „ослобађањем“ од Косова економски процветали, економски провцват управо лежи у експлоатацији рудних богатстава. Само „Трепча“ вреди 5 милијарди долара, на бруталан нам је начин одузет. Привремено смо изгубили због окупације, али вратићемо, не треба заборавити да је преко 50% имовине на Космету у власништву Срба. У Америци кажу да је приватно власништво светиња, то овде не важи.Геополитичке околности се мењају у нашу корист, зато морамо издржати следећих неколико година, не дозволимо значајниеј уступке. Државе које нас подржавају Русија и Кина добијају на значају и не треба јурити ка решењу сада када оно по нас не може бити повољно, то је логика.

 

Да ли вјерујете званичним властима у Србији да ће одољети притисцима?

-Није то питање поверења, нисам неко ко је склон спекулацијама, нисам чуо ни за какав предлог власти у вези са решењем. Као јавна личност морам се уздржати од спекулација, волео бих да сачекамо април када је најављен предлог прешења. До сада сам говорио већ о подели и признању, све је могуће да се предложи, против сам обе опције. Подела на српски север и албански југ, 70% срба живи у јужном делу. Да ли они што су протерани немају право на повратак? Подела нема смисла, мора да се узме у обзир деловање НАТО пакта као и доброг дела међуанродне заједнице која е то легитимизовала. Морало би се омогућити да Србија потпуно остварује своје право што је немогуће сада. Албанци у Прешевској долини немају проблема са Србијом, албанцима иде у корист да се одрекну те заставе , да прихвате државу Србије и да се заједно боримо против погубног амаеричког деловањ. Отровани смо осиромашеним ураном, усред смо епидемије рака, она је тамо најгора. Шта су им сем рака донели? Преко 50% незапослености , одлазе свакодневно. Хајде да заиста разговарамо да Србија буде јединствена земља са истим правима за све.

 

Урадили сте огроман посао, ништа мањи вам тек предстоји, Ваше и наде многих њиме чини се додатно добијају на замаху,  порука је јасна, прича се наставља, а завршна за овај пут како гласи ?

 

-Чак и да Србија неким чудом призна Косово, а неће, то не значи да су све државе аутоматски признале. Русија то неће учинити, због привржености међународном праву, с друге стране је Шпаније. Никако јој је не одговара да се ма где деси оцепљење дела територије па је драва после принуђена де факто стање. Замислите да се Каталонија наоружа и да почну да убијају шпанске полицајце , цивиле, Мадрид је одбацио референдум о одвајању ,они неће признати чак и да Србија призна. Решење је у поштовању међународног права, никаква подела ни оцепљење не долазе у обзир.

Пројекције је омогућила Омладина Херцег Новог, а имале су хуманитарни карактер. Од продаје улазница и прилога посјетилаца помоћ ће бити упућена угрожеим породицама на Косову и Метохији.

АТФ

У филму „Косово моменат у цивилизацији“ у краћим секвенцама публика је препознала потоњег игумана Савинског оца Јустина Тасића, над кивотом Светог Стефана Дечанског. Отац Јустин три деценије је био настојатељ манастира Високи Дечани, без којег, ово остварење свакако није ни могло проћи. Упокоио се 2005.године, а народ у Боки памти га као великог угодника Божијег који је веома заслужан за повратак светињи великог броја људи са наших простора.

 

Пише: Бранка Денда

 

 

Pin It on Pinterest

Share This