Izaberite stranicu

МАДА је од њиховог страдања прошло пуних 18 година, монаштво рашко-призренске епархије и Срби са Косова и Метохије, расути широм Србије, а и они који су остали на својим огњиштима, још се питају: ко је отео, ко је на страшне муке ставио и ко је зверски убио монахе Харитона (Лукића) и Стефана (Пурића) који су, са још неколико стотина Срба, „нестали“ на Косову и Метохији у јуну 1999. године?

Отац Харитон отет је 15. јуна испред Дома ЈНА у центру Призрена, а јеромонах Стефан у Будисавцима исте, 1999. године. Према врло поузданим информацијама рашко-призренске епархије, монахе Харитона и Стефана отели су припадници ОВК-а. Отмицу оца Харитона посматрао је и апаратом снимио немачки новинар који је са контингентом Кфора стигао у овај град.

Овај новинар је испричао да је видео (и сликао) како припадници ОВК изводе из кола, легитимишу, угуравају на задње седиште и одвозе (за волан његових кола сео Албанац из ОВК) у непознатом правцу човека у мантији, односно монаха Српске православне цркве. По сазнању оца Стефана (Миленковића), тада игумана манастира Свети Архангели, који је са оцем Василијем последњи видео оца Харитона, тог 15. јуна ОВК је отела још 11 призренских Срба.

Кад би хтео, Суд за ратне злочине Албанаца на Косову могао би да реши овај „случај“ и пронађе и казни злочинце. Не верујем да ће се то десити и тај суд је политички. Али, сигуран сам да злочинце чека страшни суд и адекватна божја казна додаје Харинтонов и Стефанов сабрат из Епархије рашко-призренске.

У тим данима хаоса, бежаније и страдања свашта се причало о оцу Харитону и отетим Србима, једна муслиманка дошла је до оца Стефана и архангелске братије (тада су припадници СПЦ били под заштитом Енглеза и Немаца из Кфора) и испричала им „да је видела како муџахедини играју фудбал са главом неког попа са дугачком брадом“.

Када је у августу 2000. године у насељу Тусус, иза градске болнице у Призрену, Кфор пронашао једну од масовних гробница, позвао је представнике рашко-призренске епархије да „потраже“ тело оца Харитона. Тежак задатак припао је оцу Михајлу, садашњем игуману Светих Архангела, који је међу закопаним и масакрираним телима Срба идентификовао свог брата Харитона. И како је очекивао, на телу није било главе, сигурно су је узели муџахедини из ОВК и ко зна куд су је однели. Патолог је касније констатовао да је умро у мукама.

Посмртни остаци оца Харитона из Грачанице су пребачени у манастир Црна Река код Тутина, где је неколико година био искушеник. На опроштају, тадашњи владика Артемије је рекао: „Оче Харитоне, примили смо те овде као искушеника, сада те примамо као мученика.“!

Стопирана истрага
Припадници Кфора стопирали су и истрагу о страдању јеромонаха Стефана(Пурића)-Будисавачког. У извештајима полиције са терена тада је писало да су војници гледали како су неки људи кроз масу вукли свештеника, како су га пљували, тукли и чупали за браду. Било је то на путу од манастира у Будисавцима (кренуо у продавницу) према Ђураковцу. Најпре је одведен у штаб ОВК у Истоку, потом је заклан и, највероватније, са још неколико Срба, бачен у бунар покојног проте Андрије Поповића, мученика из Другог светског рата. Кфор тада није дозволио да се бунар истражи, нити је до данашњег дана то учињено. За своју браћу из Епархије и за све Србе на Косову и он је мученик и „светац“.

М. Нићифоровић

Извор: Новости

Pin It on Pinterest

Share This