Izaberite stranicu

Након писања Дана отворено питање ексхумације жртава из јаме”Котор” код Никшића

Информације које је “Дан” јуче ексклузивно објавио са фотографијама посмртних остатака страдалих у јами “Котор” код Никшића, питање постојања те масовне гробнице из периода Другог свјетског рата након 76 година од злочина напокон је јавно покренуто. Како смо објавили, недалеко од Никшића, у мјесту Дубраве (горњепољски рејон) налази се јама, у народу тог краја позната под називом “Котор”, у којој је, колико смо успјели да сазнамо током дужег истраживања, у периоду од 1942. па до почетка 1943. године сурову смрт нашло више од 300 лица, углавном невиних мјештана који се нијесу слагали са идејама тадашњег комунистичког режима. Фотографије које је снимио наш фоторепортер Жељко Шапурић потврдиле су постојање људских костију у унутрашњости бездана, на дубини од 31 метар. Из Управе полиције тврде да су већ обавијестили надлежно тужилаштво, те да ће предузети одређене активности из домена свог рада.

Службеници Центра безбједности (ЦБ) Никшић су о проналаску потенцијалне масовне гробнице на подручју општине Никшић обавијестили надлежног тужиоца. Службеници ЦБ Никшић ће изаћи на лице мјеста и прикупити релевантне информације и сазнања. Све даље мјере и радње биће предузимане у координацији и по налогу надлежног тужиоца, навели су из Управе полиције.

С обзиром на то да су ратни злочини, који према потписаним конвенцијама не застаријевају, а према важећим законима Црне Горе у надлежности Специјалног тужилаштва, јуче смо им се обратили са питањима да ли ће и када предузети мјере да се локалитет Кулине у Дубравама обезбиједи, а кости пострадалих из јаме ексхумирају, те да ли су у протеклом периоду имали сличних информација и шта су тим поводом урадили, али одговоре нијесмо добили. Никакве конкретне мјере тим поводом јуче током дана нијесу предузете, у шта се увјерила и екипа “Дана” која је поново обишла локалитет гдје је јама. Мјесто се, иначе, налази изнад никшићког села Шуме, а сама локација обрасла је у ниско растиње, док је отвор у јаму прекривен огромним каменим плочама. У најближој околини током дана није било полиције, а камене плоче остале су на истом мјесту на којем су остављене недавно када је наша екипа по први пут од када се десио стравични злочин отворила безданицу и снимила њену унутрашњост. Специјално тужилашво, сматрају у Центру за грађанско образовање(ЦГО), дужно је приступити свеобухватном истраживању наведеног случаја, снимању локације, вођењу евиденције и свих осталих радњи у правцу ексхумације, обраде података и идентификације посмртних остатака.

– Неопходно је утврдити и кривичну одговорност за овај злочин, посебно имајући у виду да је Скупштина Црне Горе у октобру 2010. године донијела Закон о потврђивању Европске конвенције о непримјењивости застаре на злочине против човјечности и ратне злочине, чиме би се спријечила додатна виктимизација оних који су страдали, али и њихових породица. Такође, тужилац је дужан да информише грађане о предузетим радњама и стеченим сазнањима о свим оним догађајима о којима свакодневно сазнајемо у јавности, па и о овом, и потврди или оповгрне истинитост пласираних информација и на тај начин сузбије могућност вођења истрага у медијима и стварање другачије стварности изјавила је за наше новине Тамара Милаш, сарадницима на програмима у ЦГО.

У локалној управи града под Требјесом о постојању потенцијалне масовне гробнице сазнали су из текста у “Дану”. Предсједник општине Никшић Веселин Грбовић нам је казао да ће се, када се упознају са детаљима, одредити поводом конкретног случају и обавијестити нас о предузетим активностима које ће бити усмјерене на откривању истине о евентуалном злочину.

И комунисти траже истину

У Општинском комитету Југословенске комунистичке партије (ЈКПЦГ) Никшић наводе да не сумњају у постојање јаме “Котор” и многих других, али су сигурни да злочине, уколико их је било, нијесу починили комунисти јер, како наглашавају, “сви борци НОР-а нијесу истовремено били и комунисти”.

-Чуди што нико од родбине и потомака страдалих до данас није покренуо то питање. Ако то нијесу смјели док су комунисти били на власти, могли су последњих 30 година. Захтијевамо да се информације о јами “Котор” под хитно преиспитају, посмртни остаци ексхумирају и да се утврди ко су ти људи и како су страдали -саопштио је Радислав Станишић, предсједник Општинског комитета Никшић.

Жупљанин прва жртва?

О стравичним злочинима комуниста својевремено је аутору овог текста свједочио сада преминули Радомир Радуловић из горњепољског села Заврх. И у његовој породици партизани су марта 1942. године направили покољ убивши му у родној кући, за столом током вечере, оца Станка и ђеда Спасоја.

Слушао сам као дијете о јами “Котор”, знају људи овог краја гдје је, али не смију да кажу. Колико знам у њу је први бачен један Жупљанин који је новембра 1941. године дошао код пријатеља у Мокру њиву, Заврх и Милочане на славу Аранђеловдан. Кад је кренуо назад био је мало попио па је узвикивао успут “Живио краљ Никола”. Милочански партизани су га одмах ухватили и спровели у Горње Поље. Ваљда су му судили, а онда га повели, наводно, да заједно са њима пође до Рисна и Котора гдје су овдашњи мјештани куповали со и друге намирнице. Кад је схватио куда га воде покушао је да се брани, али су га надјачали и кундацима оборили и потом, како су ми причали, полуживог бацили у јаму, испричао је старина 2007. године а свједочење о крвавој вечери у његовој кући објавио је наш тадашњи недјељник “Ревија Д”

Потписујемо, али не спроводимо

Милаш је подсјетила да је Скупштина усвојила Резолуцију парламентарне скупштине Савјета Европе из 2006. године о међународној осуди злочина тоталитарних комунистичких поредака и Резолуцију о уклањању наслеђа бивших комунистичких тоталитарних система.

– То додатно обавезује да се примјерено односе према свим жртвама Другог свјетског рата и режима који су проистекли из тог рата, а све у циљу постизања правде за страдале, изградње демократских капацитета друштва које је било захваћено ратом и заговарања трајног мира у Црној Гори, али и у цијелом региону ,истакла је Милаш.

Црну Гору, како је навела, нажалост, карактерише стално потискивање непријатних питања из прошлости и континуиране политичке неспремности да се суочавања са прошлошћу поштено, ефикасно и одрживо изведу. Били смо и остали, сматра Милаш, политички подијељена држава, али те подјеле не могу никад бити оправдање ни за један злочин, те је важно радити, како на истраживању свих навода и доказа о појединачним случајевима ратних злочина, тако и на успостављању културе сјећања.

– До данас велики број тих жртава и њихове породице нијесу рехабилитовани и обештећени на адекватан начин од стране државе Црне Горе, иако је то била обавеза сходно скупштинској декларацији из 1992. године и обећањима Владе да ће ова питања уврстити на своју агенду и ријешити на адекватан начин, нагласила је Милаш.

Оригинална документа са изјавама свједока о суровим ликвидацијама

Након што је “Дан” објавио ексклузивне податке о јами, добили смо два оригинална документа која свједоче о њеном постојању. Први датира из децембра 1942. године и у питању је обраћање тадашњег протојера ставрофора Милана Ћуковића командиру Жандармеријске чете никшићке. Прота Ћуковић је молио да се поведе истрага о смрти свештеника Васа Поповића, којег су стријељали партизани у Горњем Пољу, а потом га бацили у тамошњу јаму.

– Управа општине Вучедолске у Враћеновићима својим актом од 27. јуна 1942. бр. 79, доставила је извјештај да је Васо Поповић, Петров, свештеник из Баошића, стријељан крајем мјесеца јануара 1942. године, али да није познат датум, ни мјесто његове смрти. Сазнао сам да је свештеник покојни Васо као борац националиста ухваћен од партизана 19. јануара у селу Врби… и да је одатле одведен у Пиву, село Плужине, свезан у ланцима и по највећој цичи-зими спроведен за Шипачно…, наводи прота Ћуковић у обраћању.

Даље обавјештава Жандармерију да су свештеника Поповића, према ономе што је успио да сазна, спровели у једно горњепољско село гдје су га стријељали заједно са предсједником вучедолске општине Ристом Бјелицом и то на Савиндан 1942. године , а потом су их бацили ујаму.

– Молим да се поведе истрага када и гдје је убијен, и ко га је убио, и гдје је закопан ради тога да би се његове мученичке кости сакупиле и достојно сахраниле као примјереног свештеника и узорног националисте, навео је између осталог у молби протојереј ставрофор Ћуковић.

На молбу Данице Кокољ, удовице Обрада Кокоља, Општина никшићка је децембра 1942. године издала увјерење у којем су изјаве два свједока о смрти њеног супруга. Обрад је иначе био ложач на жељезници, а убијен је и бачен у јаму у Горњем Пољу.

– Знамо тачно и под пријетњом заклетве и законске одговорности тврдимо да је молитељкин муж, покојни Обрад Јованов Кукољ, ложач на жељезници, погинуо 6. јануара 1942. године у Горњем Пољу, од стране комуниста-партизана, када су га одвели и убили, а потом га бацили у јаму. До данас није вађен из јаме, те ни опијело над њим није извршивано, изјава је свједока Гаврила Албијанића и Јова Реповића, која је наведена у издатом увјерењу.

Б.БРАШЊО Ф0Т0: Ж. ШАПУРИЋ

Извор: Дан

 

Pin It on Pinterest

Share This