Izaberite stranicu

У Недјељу праштања – у Недјељу изгнања Адама из раја, како се она Литургијски назива, 18. фебруара 2018. године са почетком у 8 часова, одслужена је Света Литургија у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици.

Овим евхаристијским сабрањем началствовао је протојереј Мирчета Шљиванчанин, уз саслужење протојереја-ставрофора Далибора Милаковића, протојереја Миладина Кнежевића и протођакона Владимира Јарамаза.

Свима сабранима, свом вјерном народу који се стекао у овај Свети храм и торжествено прославио недјељни празнични дан – мали Васкрс, обратио се пастирским словом, началствујући протојереј Мирчета Шљиванчанин.

Отац Мирчета је у свом пастирском обраћању говорио о значају и суштини прочитаних јеванђелских прича, указујући притом на важност покајања, на важност опраштања, на важност самога поста који започињемо ове седмице :

“Ево нас на прагу Великог и Часног поста – Велике четрдесетнице, а то је најблагословенији период црквене године зато што нас тај период води у највећу тајну наше вјере, води нас у празник над празницима – у тајну Васкрсења Христовога, тајну вјечне Пасхе.
У тајну живота вјечнога и новога живота у Христу.
Зато је то период радости, период када добијамо.
Ми често када долази пост помишљамо, а са једне стране и јесте тако – да долази вријеме када треба нечега да се лишавамо.
Али, ако дубље промислимо и ако поготово промислимо о овом периоду који наступа у ствари долази нам вријеме добијања.

Зато, радујмо се ! 

Вријеме Васкршњег поста у животу цркве и уопште у животу сваког хришћанина је вријеме када треба да се одрекнемо свега лошега, да се одрекнемо зла, да се одрекнемо таме, да се одрекнемо гријеха, а да управо отварајући се за вјечну тајну вјечне пасхе Христове надамо се и трудимо се да задобијемо благодат Божију, да осјетимо у срцу своме да смо призвани на вјечност, да смо призвани на Царство Небеско.

Зато се ова недјеља и назива Недјељом праштања и недјељом поклада али литургијски се назива и недјеља изгнања Адама из Раја.
Назива се ткао зато што се опет сјећамо да смо призвани на Рај, да смо призвани на вјечност и да је вријеме које нам предстоји управо вријеме тога да се вратимо у окриље Оца небескога, да се вратимо у рај. 

Јер славећи Христово Васкрсење славимо своје вјечно назначење и своје истинско мјесто, а то је мјесто у наручју Божијем у близини Божијој, то је мјесто које још овдје сваки истински хришћанин и човјек може и треба да задобије.” – поручио је између осталог у свом пастирском слову протојереј Мирчета Шљиванчанин.

Отац Мирчета је такође нагласио да је веома важно учествовати и бити редован у току поста и на црквеним богослужењима зато што се у току поста служе и најљепша и најдубља богослужења током године будући да нам та и таква богослужења приближавају смисао и суштину и начин поста, да би пост који постимо био истинити, прави пост, да би био пост покајања.

Борис Мусић

Цијело пастирско обраћање  протојереја Мирчете Шљиванчанина:

Pin It on Pinterest

Share This