У крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици на Сретење Господње, 15. фебруара је отворена изложба пољског иконописца Адама Сталони – Добжанског под именом „Светоносни иконостас – иконописни витраж“.
Изложбу је отворио Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије ријечима да су витражи Адама Сталони – Добжанског у духовном, богословском и умјетничком смислу јединствен спој онога што називамо Истоком и Западом.
„Ми овдје имамо синтезу Истока и Запада. Имамо Адамов повратак оном иконопису у тој красоти, љепоти лика која је изворна, исконска. Није просто копија природе људске него открива ону дубљу људску природу, богодану и богостворену, што је основно својство православног живописа кроз вјекове“, казао је Владика.
Објаснио је да се ради о сагледавању и гледању човјека и његове судбине не из њега самога него са тачке гледишта вјечности.
„Оностраним очима се гледа човјек, дакле човјек онакав какав он треба да буде и какав је створен Божјом руком, а не какав је он овдје на земљи, као што је то урадила ренесансна умјетност, која је имала велики утицај на Католичку цркву, али и касније на протестантске заједнице“, казао је Митрополит Амфилохије.
Присутнима се обратио и умјетников потомак Јан Сталони.
Адам Сталони-Добжањски рођен је 1904. године у Мену у Черњиховској губернији, источно од Кијева, на територији тадашње Руске империје (данас источна Украјина), преминуо је у Кракову 1985. године.
Овај сликар, графичар, словописац и конзерватор био је дипломац, а касније професор Академије лијепих умјетности у Кракову. Своју четкицу је готово искључиво користио у служби Цркве. Иза себе је оставио 32 полихромије и композиције витража у 37 храмова разних религија – укупно више од 200 прозора и 1 000 м2 витража, као и мање композиције мозаика и икона. Радио је за православну, католичку и евангелистичку цркву.
Због одбијања да као агент у редовима Цркве сарађује са комунистичком Државном безбједношћу избрисан је одлуком комунистичке цензуре са листа пољске културе. Од 1963. до много година након смрти 1989. на њега се примјењивала безусловна забрана објављивања, приређивања изложби, путовања у иностранство и академске каријере.
Породично поријекло је овог уметника смјестило у простор преплитања византијске и латинске културе и духовности. Мајка, Украјинка (древно)православне вјере, и отац, Пољак католик, одгајили су свог најстаријег сина у духу поштовања обје, источне и западне, хришћанске традиције. Одлуком оца – католика – Адам Сталони-Добжањски крштен је по православном обреду, који је одиграо велику улогу у његовој умјетничкој свијести и усмјерио је према иконописању.
Рајо Војиновић
Фото: Јован Радовић
