Izaberite stranicu

18. фебруара 2017. након завршетка научне конференције «Фебруар. Трагедија. Лекције из историје. 1917» у Храму Христа Спаса у Москви отворена је изложба «У знак сјећања на погинуле за вјеру Христову», која је организована по благослову Његове светости патријарха московског и све Русије Кирила.
Бесједећи на отварању експозиције посвећеној животу Цркве у вријеме атеистичких прогона и судбини пострадалих за исповиједање вјере, предсједник Одсјека спољних црквених веза Московске патријаршије митрополит волоколамски Иларион поздравио је све присутне у име поглавара Руске православне цркве, саопштава Патријаршија.ру.
У архипастирском слову владика Иларион је казао:
«Сам Храм Христа Спаса својим зидовима свједочи о томе да су наша земља и наша Црква прошле дугу и трагичну историју. Ми знамо да се овај храм градио од народних средстава у знак сјећања на јунаке Отаџбинског рата 1812. године. И знамо како је с овим храмом поступила бољшевичка власт – како су га дигли у ваздух, како су на његово мјесто покушали да подигну Дворац савјета са Лењиновом статуом на врху, како та безбожна градња није успјела, јер ако Господ неће градити дома, узалуд се муче који га граде  (Пс. 126:1), како је затим на овом мјесту био базен за пливање. Ја сам затекао тај базен и више пута сам прошао поред њега. Знамо, потом како се Храм Христа Спаса обнављао, и ево, сада се налазимо међу његовим зидовима. Ови зидови одражавају све што се десило са отаџбином у тешком XX вијеку.
То је за нашу земљу био трагичан вијек: два свјетска рата, двије револуције, масовне  репресије. О свему томе данас смо говорили на конференицији. О томе свједочи и изложба коју откривамо, гдје нас са фотографија посматрају спокојне, мирољубиве очи људи из прошлости ― људи које ми не желимо да заборавимо јер су они дали свој живот за Русију и за вјеру.
Када данас говоре о помирењу важно је схватити: да је тај појам веома важан за стабилност друштва, да би људи живјели у миру, али примирење не значи да смо ми дужни да пребришемо из историје нека имена или скренемо пажњу са неких историјских питања. Да ли су биле репресије? Биле су. Да ли су убијени милиони невиних људи? Да. Ми морамо о томе отворено говорити. Црква је дала своју оцјену XX вијеку 2000. године, када је канонизовала новомученике и исповједнике. Ми смо поименице канонизовали више од 1700 људи, али Црква је прославила тада и све оне чија имена, можда никада неће бити позната. Ријеч је о десетинама, вјероватно о стотинама хиљада људи који су пострадали за вјеру.
Хтио бих да пожелим да се догађаји слични онима који су се десили прије сто година, никада више не понове у историји. Свима желим Божије помоћи.
Данас на конференцији говорили су да су у Русији вјековима постојала два стуба: јака власт и јака Црква. Свима који би сада хтјели да подрију ова два носећа стуба, на којима се држи наша земља, желио бих да кажем: не радите то. А онима који их симпатишу, кажем: не мислите о томе, као да посљедице могу бити другачије од оних које су се десиле прије.»
На отварању изложбе говорили су предсједник Императорског православног палестинског друштва С.В. Степашин, руководилац Фонда Лудвига Нобела А.В. Јаковљева, предсједник «Савеза руских племића» кнез Д.М. Шаховски, предсједник президијума Међународног савјета руских сународника, ректор Паришког конзерваторијума «Сергеја Рахмањинова» гроф П.П. Шереметјев.

С руског: Марија Живковић

Извор: Православие.ру

Pin It on Pinterest

Share This