Izaberite stranicu

Да је култ Светог Саве на простору данашње Црне Горе веома присутан свједочe бројне чињеница. Свједоче, прије свега, храмови њему посвећени и богослужбене књиге са химнама које славе Светитеља Саву

Првог српског Архиепископа, просветитеља, законодавца, књижевника, ктитора, дипломату, ходочасника, који се сматра једном од најзначајнијих личности српске историје,славиле су инаше познате династије кроз времена, ау Књажевини и Краљевини Црној Гори Свети Сава поштован је као школска слава. У народу до данас су остале упамћене приче и легенде о нашем духовном Оцу, учитељу и чудотворцу, а у Црној Гори и Херцеговни постоје бројни топоними који носе његово име.
Култ Светог Саве присутан је у српском народу вјековима, о чему говори текст др Будимира Алексића, професора Цетињске богословије.
„О развијености култа Светог Саве на простору данашње Црне Горе свједочи такорећи море чињеница. Свједоче, прије свега, многи храмови посвећени овом светитељу (у којима се налазе фреске са његовим ликом) саграђени у 13, 14, 15, 16, 17 и 18. вијеку. Тачније 14 храмова на територији данашње Црне Горе је посвећено Светом Сави, од којих се два налазе на територији Катунске нахије, на Његушима и у Ћеклићима. Поменимо, најприје, манастир Морачу, саграђен 1252. у коме се налазе фреске светородне лозе Немањића, међу којима су фреске са ликом Светог Саве доминантне; затим цркву у селу Орах у Пиви, такође из 13. вијека; манастир Ђурђеви ступови код Берана; манастир Градиште код Петровца на мору; манастир Прасквица код Светог Стефана; манастир Острог гдје се у цркви у којој су мошти Светог Василија, изнад улазних врата налази фреска са ликом Светог Саве из 17. вијека.“
„Божидар Вуковић Подгоричанин, Србин из Зете (како је сам о себи писао), оснивач друге по реду српске штампарије, приредио је и штампао на пергаменту 1538. у Венецији „Празнични минеј“ (најскупоцјенију и најобимнију књигу старог српског штампарства) који садржи по један тропар и кондак Светом Сави, као и једну завршну вечерњу стихиру насловљену „Слава Светом Сави“. И овај податак говори да су Срби са простора Зете, и уопште са простора који данас покрива Црна Гора, његовали култ Светог Саве вјековима уназад, и да га није донио у Црну Гору „извањац“ Никанор Ивановић 1856. године, како то тврде савремени квазиисторичари.“
„Светог Саву су светковали и Црнојевићи. Наиме, у ,,Цетињском молитвослову“, календару из 1495, 14. јануар је посвећен прослављању Светог Саве – „првог архиепископа српског“, како се ту каже. А колико је Свети Сава био поштован као светитељ на простору Старе Црне Горе и Приморја свједочи и писмо Црмничана Паштровићима из 1739. године, гдје се каже: ,,Но се Богу молимо који не је сазда и прво светитељу Сави србскому који ни је утврдио вјеру и закон“.
О светосавској традицији на овом простору свједочи и чињеница да Савиндан као своју крсну славу слави неколико десетина братстава, посебно у дурмиторском крају и Потарју, а славе га и неке римокатоличке породице на Приморју (на примјер Зградићи из Сутомора). Осим тога, у неколико насеља око Цетиња, у конаџијским селима и на Његушима, до данас се задржао у народу светосавски пост, који вјерни народ пости од Јовањдана до Савиндана.“
„Општепознато је, такође да је у 19. и првим деценијама 20. вијека, у Књажевини и Краљевини Црној Гори Свети Сава поштован као школска слава. На Цетињу као и у другим градовима тадашње Црне Горе око Савиндана организоване су светосавске свечаности на којима је присуствовао и књаз/краљ Никола, чланови владе и други званичници тадашње црногорске државе. Све наведено говори о осмовјековном континуитету светосавља на тлу данашње Црне Горе и о присуству овог светитеља у души и свијести Црногораца.“
„У покушају да пониште и фалсификују цјелокупну историју српског народа на простору од Улциња до Пљеваља, црногорски идеолози су се током последњих 25 година највише окомили на Светог Саву, чији је култ снажно развијен и од давнина присутан, о чему свједоче и писани извори и усмено предање. Очигледно је, међутим, да што они више негирају светосавски култ у Црној Гори, Свети Сава се све више прославља на овом простору, и његов духовни утицај је све већи, јер је Свети Сава живи примјер хришћанског живота и дјелања“, закључује у тексту „Светосавска традиција у Црној Гори“ др Алексић.

Извор: Епархија будиљанско-никшићка

Pin It on Pinterest

Share This