Izaberite stranicu


У току је рестаурација ризнице религиозне умјетности у Витлејемској базилици  Христовог рођења, коју је подигао император Константин Велики у 4. вијеку, саопштава Седмица, позивајући се на Religionnews.
Храм високо поштују све хришћанске цркве, и годишње га посјети око милион ходочасника и туриста који из читавог свијета долазе на Свету Земљу, што га чини најпознатијом знеменитости у зони споразума палестинске националне администрације на западној обали ријеке Јордан.
Тренутно се храм налази под заједничком владавином Грко-православне, Сиријске православне, Римо-католичке и Јерменске апостолске цркве, и свака од њих ту има своје монашке општине. Од 2013. ту се обављају рестаураторски радови – углавном напорима италијанских стручњака рестаураторске организације Piacenti SpA. Они су добили дозволу  од палестинских власти, која омогућава да се превазиђу све културне и вјерске разлике и табуи и да се изведу масовни рестаураторски радови.

«За сваког истински вјерујућег човјека ово је свето мјесто, мјесто гдје је божански младенац дошао у овај свијет, у пећину, која заиста постоји испод овог храма» — каже Ђанмарко Пјаценти, директор рестаураторске групе. «Ово мјесто се од тада поштује и чува с великим страхопоштовањем и зато, осим непроцјењиве светости, оно има и огромну историјску и археолошку вриједност».
За посљедње три године око 170 специјалиста упорно се труди обнављајући сводове, дрвене архитраве и зидове храма. Током радова пронашли су и учинили видљивим  мозаичног анђела, седмог у низу анђела у храму, а у цјелини они су већ  рашчистили и рестаурирали више милиона малих обојених плочица зидног мозаика.  «Овај тежак рад завршен је захваљујући истрајном заједничком раду многих стручњака из различитих друштава и земаља свијета» — говори Пјаценти — «и сви су они унијели у њега своје велико искуство и умјеће, будући представници разних религија, националности и култура».
Храм је подигнут по наредби императора Константина, али у шестом вијеку у рату је био  разрушен. Године 565. подигнута је нова базилика по налогу византијског императора Јустинијана, а свијетли мозаици на њеним зидовима појавили су се нешто касније, у 12. вијеку. «Конструкција попречног брода — савршен је и задивљујућ примјер високе архитектонске умјетности» — каже рестауратор — «и ништа мање високу умјетност видимо у мозаицима, стубовима, капителима и архитравима тог древног храма».
Током многих вјекова конструкције и украси храма оронули су и страдали од продирања воде. Храм је добио статус објекта свјетске баштине 2012. И тада је, према одлуци УН, унијет у списак угрожених објеката — у очајничком покушају да се спаси од даљег уништавања. Али мало ко схвата, према ријечима Пјацентија, какво је то чудо, да је храм уопште одолио и сачувао се послије свих напада, ратова и природних катаклизми које су потресале тај регион стољећима. «Овај  храм је права тврђава — која је издржала мноштво напада и 15 страшних земљотреса, и само неким чудом светиња је издржала до наших дана» — каже рестауратор.
До данас су урађене двије трећине рестаураторских послова. Сада се траже средства за рестаурацију 50 стубова храма и подних мозаика, као и за постављање противпожарног система и освјетљења. Радове финансира читав низ земаља, међу њима Њемачка, Италија, Турска, Мароко и Ватикан, и према плану требало би да се заврше  2019. године.

С руског: Марија Живковић

Извор: Православие.ру

Pin It on Pinterest

Share This