Izaberite stranicu

Идући од Пријепоља ка планини Златар, улазите у област Старе Рашке – на Пештерску висораван – оивичену кањоном реке Увац, додатно „окруженом“ манастирима који датирају из немањићке епохе: Милешевом, Ковиљем, Куманицом, Сопоћанима, Ц. Реком – не би ли се некако и на тај начин будуће генерације усмериле –  одакле су; коме иду и коме припадају.
А припадају Милешевској епархији.
Управо овде на висини од око 1500 м надморске висине, простире се најхладнија област у Европи. Неки је зову „Кровом Србије“, други „Српским Сибиром“. Далеке 1954. г, јануара месеца, забележена је температура од – 38 степени.
Додуше, и ових дан ситуација није знатно другачија. Измерено је чак – 34 степена.
Уведено је ванредно стање.
Полиција и војска помажу завејаним селима у којима сметови достижу висину и до 4м. Снажан ветар им отежава посао, јер убрзо наноси огромне сметове, који бивају тек очишћени.
Због тога сам град не бива паралисан.
Зими, уобичајене температуре се спуштају до -14 и то је њима нормално.
Када је – 20, житељи кажу да је хладно. Студено.
На – 27 степени се излази у град у коме још увек постоји корзо (који је постао традиција) и велики број места за излазак омладине.
Када, после таквог једног изласка дођете кући (носећи двоје панталона на себи) длаке у носу су вам већ увелико залеђене, а прсти на рукама и ногама почињу да вас боле и сврбе.
Да ли се неко жали на такве услове живота? Па, не.
Неретко ћете наићи на стогодишњаке који пазарним данима силазе у град на сточну пијацу. Неке од њихових вршњакиња још увек плету чарапе и преду вуницу. Виђала сам да неке од њих из малих табакера ваде и савијају – чист дуван.
Хладноћа овде убија бактерије и вирусе.
Еколошких проблема за сада немају.
Ваздух и вода су им необично чисти.
Храна је махом једнолична (месо и млечне прерађевине, производи од теста) – али изузетно здрава.
Овде тешких болести нема (плућних, срчаних, канцерогених…). Хомосексуализма, такође.
Тачније, житељи се свему томе поприлично чуде.
Чак и дроге нема.
Тачније, стигла им је тек после бомбардовања, како ми стриц рече.
Са ових пространстава уздижу се горостасне планине, као што су: Голија (1.833м), Јадовник (1.734м) и Гиљева (1.617м).
У једном од околних села (Лопиже) из куће Зарића потиче и Блажена Стојна, у монаштву Ефимија.
О Њој је и Св. Владика Николај Велимировић писао.
Гроб јој почива код Петрове цркве у Расу, поред Н. Пазара.
Кажу да су је се и сами Турци плашили.
Говорила је тамошњем становништву да се врати вери својих предака.
Наиме, на подручју Пештерске висоравни живи насилно исламизирани и покатоличени православни живаљ.
И, они то знају.
По наредби барског надбискупа Андрије Змајевића, под принудом су примали католичко вероисповедање.
Породица из које потичем је једна од таквих.
Ислам сунитског реда примили су 1.700.г.
Опет од страха за сопствени живот.
Једина џамија, која доминира центром града, посвећена је мајци султана Абдул-Хамида Првог.
Увучена и некако склоњена од погледа, уздиже се једина црква у Сјеници, која је посвећена Св. и првоврховним апостолима Петру и Павлу. У њој је 2.011.г. Патријарх српски Г. Иринеј својим доласком осоколио тамошње становништво, приношењем бескрвне жртве Христу.
У селу Жабрен и данас постоје торови за бројну стоку вожда Карађорђа, који је био у кумовским везама са прецима породице из које потичем. Када је краљ Петар женио сина Александра (касније убијеног у Марсељу) румунском принцезом Маријом, питао је свог кума како му се снаха допада.
Као свадбени дар, тада је са Пештери однето за Београд 8 најбољих овнова.
Овај крај обилује бројним потенцијалима, који су углавном неискоришћени, из различитих разлога. Постоје потенцијали за зимски туризам, производњу млека и млечних производа, меса и месних прерађевина, вуне, јечма… Постоји рудник угља „Штаваљ“, Фабрика женске конфекције „Весна“…
Но, оно што је највеће благо овог краја су – људи.
Горштаци. Дуговечни. Прилично гостољубиви…
(Можда имају неки осећај узнемирености и кривице, колико сам могла да приметим, кадa се помене питање вере. Видим да жељно ишчекују ТВ програм за Православну нову годину, па коментаришу обичаје и ношњу).
Млади (исламизирани) то користе па организују дочек Православне нове године у локалима и хотелима.
Као овце без пастира.
Незлобиви. Трпељиви…
…Који узгајајући своје овце, коње, краве, у миру (на -6 степени, што је дневна просечна температура на годишњем нивоу), живе са својим суседима, честитајући им Божићне празнике, а ови њима њихове…

          Елза Бибић

Фото: panoramio.com; pester.rszlatarinfo.rsspc.rscoolinarka.comtravel.rspanacomp.net;

benicomerc.co.rsuzickarepublikapress.rsagrodan.rssjenica.com


 

Pin It on Pinterest

Share This