18. децембра, 2016.г. од Рођења Христовог, на дан када Света Саборна и Апостолска Црква – прославља изобличитеља јеретика и противника, наставника монашког живота, великог испосника и светитеља, творца чувеног Јерусалимског типика, Преподобног Саву, званог Освећени, – совршено је Свето Евхаристијско Собрање у Храму Победоносца Христовог Георгија, под Горицом у Подгорици.
Светим Собрањем началствовао је негдашњи, дугогодишњи старешина овог Светог Храма, протојереј-ставрофор Милун Фемић, коме су саслуживала његова млађа браћа у Христу, садашњи старешина протојереј-ставрофор доц.др. Велибор Џомић, Архијерејски заменик подгоричко- колашински уз молитвено присуство, протојереја Јована (Радовића).
Возвеличаније ове моћне тврђаве православних, оснивача чувене велике лавре, манастира који ево све до данас (од 500.г. п. Х.) па док је света и века, стоји над литицама Кедронског потока у Јосафатовој долини, Јудејске пустиње – улепшано је појањем мешовите певнице, Храма Св. Георгија, потпомогнутим овим путем и појањем полазника школе Црквенословенског појања, коју већ дужи низ година води, протојереј Јован ( Радовић).
Након освештавања Дарова којима ће се причасници причестити, о. Милун је замолио да, Светој Тајни не прилазе неприпремљени, постом и молитвом и да причасници прво пропусте малу децу и труднице.
По примању Светих Дарова, прочитавши благодарствене молитве, началствујући свештенослужитељ је благословио и пререзао Славски Колач, данашњим свечарима, пожелевши им сретну и Богом благословену Крсну Славу.
Пошто је Божић, празник којим прослављамо долазак у телу Спаситеља свега света, читав циклус празничних недељних дана посвећен је слављењу породице, детињства, деце и родитеља.
Тако је и данас, у трећој седмици пре Божића, ова недеља посвећена деци – празником који зовемо, Детињци. Непосредно по доласку из Цркве, родитељи обично неким конопом или марамом везују дете; везује се рука или нога, а други део мараме се привезује за ногар од стола или столице. Циљ је, колико се може, да онај који се везује, то не примети. Дете унапред припрема неки поклон којим се ослобађа или ,,одрешује“ (обично то буде цртеж или неки мали дар који су купили од своје уштеђевине). Такође, везују се и одрасла деца уколико нису ожењена или удата.
Поједини дани у овим седмицама пред Рођење Богомладенца Христа, одликују се посебним народним обичајима. Тако се на дан Св.Великомученице Варваре, зрна пшенице, потапају у плитку посуду, без земље, (обложену парчићима памука која ће се постепено заливати) која ће проклијати до Божића. Пшеница се може потопити и у шири плитки суд, у који ћемо претходно, на средину, ставити чашицу воде, са додатим уљем и водом у којој ћемо, на Бадњи Дан, упалити кандило. Тако ће се светлост провлачити кроз влати нарасле пшенице и обасјавати дом топлином и животношћу.
Тако је и данас било непосредно по Литургијском Собрању у Храму Победоносца Христовог Георгија. Дечица, полазници веронауке, код попадије г – ђе Надице Радовић, потрудили су се да се својим малим уметничким даровима, учећи празнични тропар Рождества Христовог – одреше од своје вероучитељице.
Елза Бибић
