11. децембра, 2016.г. када Црква Христова, рођена на темељима пострадавања Његових и Његових следбеника, молитвено прославља Св.преподобномуч. Стефана и Св. муч. Христа – совршено је Свето Евхаристијско Собрање, у Храму Победоносца Христовог Георгија, под Горицом у Подгорици.
Њиме је началствовао негдашњи старешина овог Светог Храма, протојереј-ставрофор Милун Фемић.
За певницом, возвеличаније ових Христових мученика, праћено је мешовитим саставом појаца Храма Св. Георгија.
Након прочитаног зачала из Св. Јеванђеља, началствујући свештенослужитељ о. Милун обратио се сабранима, рекавши им да су данас могли чути причу – о милостивом Самарјанину.
Отац је у својој беседи, подсетио да је Самарија територија која се налази/ла на западној обали Јордана, која је био насељена становницима из Вавилона, и из околних места са истока – ту их је заправо населио асирски цар, када су Јевреји допали у Асирско ропство; дакле, та земља им је била одузета – и на њој су били досељени други становници. И нормално је било у таквим околностима да се тадашњи Јевреји нису подносили са Самарјанима; притом били су и различитих религија. Најбољи доказ за то колико се нису подносили, је тај, да када би Јевреји ишли у Галилеју, обилазили би Самарију, и ишли источним путем, који би им продужио путовање на неких 5,6 дана.
Како видимо из Св. Јеванђеља, отац је казао, учитељ закона код Јевреја, пита Господа – шта ми треба учинити да задобијем живот вечни ?
На то му Он одговара, – држи заповести. Љуби Господа Бога свога свим срцем својим, свом душом својом и свим умом својим – и ближњега свога као самога себе.
Учитељ закона Га тада притворно, као да не зна, пита – а ко је мој ближњи ?
И ту Господ почиње причу окупљенима о једном Јудејцу који је из Јерусалима путовао за Јерихон а кога су на путу разбојници пресрели и тако испребијали, да је једва жив остао. Убрзо након тог догађаја, поред њега је прошао левит, који га је просто, заобишао. Затим је на њега налетео свештеник, који га је исто тако – заобишао. А онда је до пребијеног и полумртвог Јеврејина, дошао и Самарјанин – који му је превио ране, посадио на свог коња и одвео до гостионичара, давши му и новца, поручивши му да се побрине о повређеноме и да уколико му буде недостајало шта – кад се буде вратио с пута – за сву бригу о полумртвом Јеврејину, накнадно ће му додати.
Као и Господ пре 2000 г. отац Милун пита, ко је у овој причи, – мој ближњи ?
Законик код Јевреја одговара Господу, да је то онај, ко се побринуо о повређеном Јеврејину.
На то му Господ одговара – иди и ти чини тако и живећеш.
Тако и у ове дане Поста, отац је нагласио није довољно само уздржавати се од мрсне хране, већ и од лоших дела и поступака и чинити милостињу, као тај добри Самарјанин.
На крају беседе началствујући свештенослужитељ о. Милун је пожелео да имамо што више таквих милостивих Самарјана, како би хришћанска љубав што више заживела у нама, како би живели у братској слози и миру и били -истински ближњи, једни другима.
По причешћу верних, који су се сабрали у знатном броју, прочитане су молитве благодарења Господу, за све оно чиме нас је обрадовао, родивши нас у новом човеку.
Затим је у самим просторијама Храма отпочео час веронауке, призивањем Д.Светога на полазнике, који су појући песме о Косову, стицали знања о основним празницима Господњим и Богородичиним, рецитовали и учили неке нове црквене песме – вежбајући како да нацртају Часне Крстове и Свете Храмове, служећи се овом приликом макетом Храма, посвећеном Св. Јовану Владимиру у Бару.
Елза Бибић
