Izaberite stranicu

На 4. децембар када заједно са целокупном Црквом Христовом славимо Увођење илити Ваведење, Пресвете Богородице у Храм Божији (који  је величанствено подигао Соломон око 950 г. пре Христа, а разрушеног га обновио Зоровавељ) – совршено је Евхаристијско Славословље, Богу Који се оваплотио нас ради, у Храму Победоносца Христовог Георгија под Горицом у Подгорици, на овом самом почетку литургијско – календарског периода ишчекивања Његовог Рождества.

Евхаристијским Славословљем началствовао је протојереј -ставрофор Милета Кљајевић уз молитвено учешће, негдашњег старешине овог Светог Храма, протојереја – ставрофора, Милуна Фемића.

Возвеличаније Живог Кивота Божијег, Кћери Цареве, која се због превелике небеске чистоте Своје удостојила да буде Храм Божији, улепшано је милозвучним гласовима који су допирали са певнице Храма Св Георгија, руковођених вероучитељицом и дипл.теологом г – ђом, Снежаном Поповић.

Након прочитаних зачала из Св. Јеванђеља, окупљеном верном народу, који се сабрао у заиста великом броју, обратио се началствујући свештенослужитељ о. Милета, поучивши верне, да ми данас прослављамо Мајку Божију, највољенију међу свима светитељима из рода људскога. Нежну љубав коју наш народ гаји према Њој, овековечена је још и у народним песмама, додао је. Њој је дата нарочита улога у Домостроју људскога спасења, да прва види паклене, адске муке, које су припремљене онима који ће их добити; такође, и да нам их прва саопшти. Црква наша православна прославља многе моменте из живота Свете Пречисте, поновио је. Један од њих је и данашњи празник, Увођења у Храм. Родитељи Њени, Свети и Праведни Јоаким и Ана још пре рођења Њеног, дали су завет Богу, да ће плод утробе своје Њему посветити, уколико их Он обрадује. Тако се и збило. У Њеној трећој години, са свечаним поворкама, праћена пријатељима, родбином, познаницима и многим дјевама, одевена у  позлаћене хаљине, одведена је у Јерусалимски Храм, како би живот свој Њему посветила. Сва та поворка подсећала је на онај исти ход са, Кивотом Божијим, мааном Небеском и процветалим штапом Ароновим – при њиховом положењу у Храм Соломонов.

На уласку у Храм,  тада је постојало 15 степеника. Свештеници и левити који су у њему служили, при пењању на сваки степеник, отпевали би по један Псалам. Када је Дјеву Марију, Мајка Њена, Праведна Ана поставила на први степеник, она се међутим, сама, не окрећући се ка родитељима својим, успела до последњег, оног на врху, где су стајали првосвештеници, предвођени, тада чредним првосвештеником Захаријом (оцем Јована Претече). Усхићен и ван себе, првосвештеник Захарија Ју Је увео у најсветији део Храма – у Светињу над Светињама, где се чувао Ковчег обложен златом, у коме су почивале 10 Божијих заповести. У овај део Храма, нико није могао улазити до првосвештеник, и то једном годишње. Код Храма Господњег, отац је подсетио, у то време постојало је мноштво зграда. Уза сами зид Цркве, постојала је троспратна зграда са 90 соба у којој су живеле девојчице, Богу посвећене, побожне жене и благочестиве удовице. Једино је мала Марија, могла да уђе у Светињу над  Светињама, да би се Богу молила. Црквена Стихира која се данас пева, отац је казао, говори о томе како су се  и Анђели Божији задивили при том Њеном уласку у Светињу над Светињама, јер иако нису видели Силу Која Ће од Ње происходити, удивили су се Њеном небеском чистотом. У том Храму је провела укупно 12 г. изучавајући Св. Писмо, молећи се Богу Живоме, проводећи време у ручним радовима и богомислију – у свему достигавши савршенство; тако да је молитва постепено заузимала место ручном раду. Дивећи се том равноангелном живљењу цела Црква јој вековима кличе.

На крају беседе отац Милета је  подсетио да је од давнина по Предању палестинских хришћана у нашој Цркви овај празник утемељен, у 4. веку, док је у римокатоличкој Цркви уведен  тек после 1371.г. наредбом Папе Сикста 5.

Након произношења празничне беседе, началствујући свештенослужитељ о. Милета позвао је верне да се придруже часовима хорског певања и веронауке који већ дужи низ година води хоровођа и вероучитељица, г- ђа Снежана Поповић, дипл.теолог,  за старију децу и омладину, у просторијама хотела ,,Александар”, у Херцеговачкој улици бр. 12, сваке суботе и недеље са почетком у 17х. Као и код попадије Душке Станишић која својим полазницима, часове веронауке држи у просторијама на Старом Аеродрому.  Такође, ту је и попадија Надица Радовић, (дипломирала на Теолошком Институту) која за своје полазнике часове веронауке држи у просторијама Храма Св. Георгија, сваке недеље, после Свете Литургије, са почетком у 9:30х.

Након изношења Светих Дарова о. Милета је подсетио причаснике, да Св. Тајни Причешћа могу приступити само они који су крштени у канонској Мајци Цркви. Који посте и који од поноћи нису ништа јели ни пили.

Такође их је замолио да се не крсте пред Светим Путиром и да га по Причешћу не целивају, да не би дошло до саплитања.

Пред огроман број сабраног верног народа, изнета су два Света Путира.

Након прочитаних благодарствених молитава по примању Светих Дарова – појући Ваведењски тропар, Оној Која  је у обиталишту Божијем била храњена небеском храном из Ангелских руку – Свето Собрање је наставило заједничарење, у Ономе кога су Пророци пре векова најављивали, да би смо се и ми са Његовом Пресветом Мајком освештали и удостојили ваведења у рајским насељима Његовом.

Елза Бибић

[wpaudio url=”http://www.svetigora.com/audio/download/19864/04.12.2016.%20o.Mileta%20Kljajevic.mp3″ text=”Тонски прилог Радија Светигора”]

Pin It on Pinterest

Share This