Izaberite stranicu

Друштво црногорско-руског пријатељства “Свети Георгије” из Никшића угостило је монаха Арсенија Јовановића, сабрата Манастира Острог који је одржао предавање на тему “Духовне рефлексије”. Медијатор вечери Велимир Касалица упознао је публику с чињеницом да је монах Арсеније Јовановић, по образовању стоматолог, а по божијем провиђењу музичар, писац, сликар, вајар…

– Његове духовне проповиједи се радо слушају од Аустралије до Америке. То је човјек огромног искуства. Отац Арсеније је монах који проповиједа живу вјеру Христову и чија ријеч се радо слуша гдје год да се појави, казао је Касалица.

Позивајући вјернике на молитву и благословећи скуп монах Арсеније Јовановић је истакао да је сусрет врло важан, те да се више сусрећемо очима и тијелом, док нам се душе не сусрећу.

– У овом човјечанству у којем живимо, у мноштву народа, мноштву свијета, изнад свих свјетских народа издвајају се три водеће скупине људи. Прва и најнижа то су технократе и дипломате. Ту свакако спадају и банкари који се налазе негдје између. Друга, нешто узвишенија скупина су умјетници и пјесници, а трећа највиша и најузвишенија су свеци и пророци. Тако је и у умној молитви. Када се човјек посвети умној молитви, која је специфична, у њој наилазимо на три созерцања, односно три ступња који су повезани са поменуте три скупине људи. Умну молитву можемо разумјети и као људску мисао која понире унутар људског бића. Значи, када човјек крене да понире у себе, он наилази на одређену врсту мантре која би му помагала да се издвоји од свакодневног живота и тада из њега почиње да излази све оно импозантно што је он дао човјечанству. Послије уобичајеног метежа мисли у срдачној молитви која може потрајати дуго, чак и неколико часова, јер све зависи од искуства човјека који се моли, када наступи унутрашња тишина, кад човјек осјети бруј тишине и кад се смире све личносне енергије тада настају созерцања, увиди, откривања – објашњава Јовановић.

Прво и најниже созерцање озбиљан човјек који се посвећује молитви и коме је стало до живога Бога треба да превазиђе, додаје Јовановић.
– Уствари, у том првом созерцању интелектуално-практичном ми долазимо до откривања многих техничких ствари које нам помажу. И ако останемо на том нивоу, ми ћемо многе ствари практично рјешавати. Човјек којем је стало до обожења, прелази то прво созерцање и долази до другог, односно умјетничко-пјесничког гдје на молитви долазе инспиративне помисли, стихови, слике, идеје, бесједничке могућности, разноразна надахнућа и инспирације. Многи се задржавају на том нивоу стварајући надахнута умјетничка дјела. Међутим, и то треба превазићи, и ићи даље ка духовном созерцању, до прожимања људског и божијег Духа – казао је између осталог монах Арсеније Јовановић.

Лидија Никчевић

Извор: Дан

[wpaudio url=”http://www.svetigora.com/audio/download/19863/05.12.2016.%20KATEDRA_o.Arsenije%20Jovanovic_DUHOVNE%20REFLEKSIJE.mp3″ text=”Тонски прилог Радија Светигора”]

Pin It on Pinterest

Share This