21.новембра када Црква војинствујућа на земљи прославља Сабор Небеске Војске Господње на Небесима, руковођену Светим Архистратигом Божијим Михаилом, као Њеним Врховним Војсковођом, совршено је Евхаристијско Собрање у Храму Победоносца Георгија, под Горицом у Подгорици.
Њиме је началствовао протојереј Јован Радовић са својом у Христу братијом свештеницима: некадашњим настојатељем овог Светог Храма, протојерејем-ставрофором Милуном Фемићем, садашњим настојатељем протојерејем-ставрофором доц.др. Велибором Џомићем, Архијерејским замеником подгоричко – колашинским, протојерејем-ставрофором Милетом Кљајевићем, уз молитвено присуство, протојереја-ставрофора Драгана Станишића, професора Богословије на Цетињу.
Возвеличаније најнепосреднијег примаоца луча несаздане светлости – улепшано је појањем мешовите певнице овог Светог Храма.
По освећењу Светих Дарова, пред верни народ изнета су два Света Путира, због мноштва причасника, који су се сојединили са Христом Царем Небесним.
Началствујући свештенослужитељ, о. Јован, пожелео је причасницима срећну славу, те да им буде на здравље и спасење њима и њиховим породицама.
Након благодарења Господу, свештеници Храма су приступили благосиљању и резању Славских Колача и кољива, онима који прослављају најповерљивијег извршиоца Творчевих одлука, пре векова донетих.
Такође је и некадашњи старешина овог Светог Храма, Прота Милун, по благосиљању Славских Колача пожелео срећну у Богом благословену Крсну Славу данашњим свечарима, да је славе много година у добром здрављу и весељу, у миру и у слози, са својим потомцима, док је света и века.
Певајући празнични тропар бестелесним, духовним силама Господа Саваота, Цркви Божијој на небу и на земљи данас се Св. Тајном Крштења и Миропомазања придружио још један слуга Божији, младенац Страхиња.
Прота Милета који је обавио ову Св.Тајну, обратио се родитељима, родбини и кумовима, рекавши да, Крштење није церемонија нити обред ни обичај – него Света Тајна.
Нагласивши, да је прва родитељска дужност, да крсте дете и да уколико то не ураде до његове 18 г. – оно, као пунолетна особа, има право да само изабере кума и да се крсти; и да родитељи треба да знају, да када то одлуче – да се и анђели на небесима тој њиховој одлуци радују.
Тако је и Господ показао Својим крштењем да и ми постајемо чланови Цркве, јер је оно наше духовно рођење.
Рецимо, отац је наставио, некрштена особа не може да кумује, не може да се причести, не може црквено да се венча – да живи у Богом благословеном браку; над некрштеном особом, такође, не може ни опело да се обави.
Такође, самим чином крштења, посебно је нагласио, није све готово – јер новокрштена особа треба да се причести.
Треба да знамо да се Светом Тајном Крштења испирају сви наши греси; па који онда грех има младенац, кога смо данас крстили, запитао је отац ?
То је грех Адама и Еве – који је младенац примио још у утроби матере своје.
Прота је затим честитао кумство те пожелео да оно буде честито и Богом благословено – јер је Светиња.
Светиња је у том смислу, што кум повезује своје кумче са Богом те је дужан да га поучи у духу вере, части и образа. У том смислу и свештеник је такође духовни родитељ, који је дужан пред Богом да се моли за своје парохијане, јер ће на Страшном Суду, дати одговор за сваку душу која му припада.
Елза Бибић
