Izaberite stranicu

У сали Центра за културу у Даниловграду синоћ је, у организацији Православне Митрополије црногорско-приморске, Црквене општине Даниловград и манастира Ждребаоник, одржана свечана духовна академија поводом 750 година од престављења Светог Арсенија Сремца и поводом 100 година од побуне даниловграских учитеља због забране ћирилице од стране ондашњих аустроугарских окупационих власти.

Скуп је благословио Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије, а поздравним словом му се обратио Епископ диоклијски господин Кирило, који је рекао да Свети Арсеније није само наш него и васељенски светитељ.

“Његове свете мошти су стигле и до далеке Кине и до Сјеверне Америке, а ево и ја свједочим да су стигле и до Јужне Америке, гдје по благослову нашег светог Владике Амфилохија учествујем у мисији наше Цркве. И заједно са својим светим кивотом и светим моштима свуда је Свети Арсеније пронио мед Христов, који су благословене пчеле положиле у његов свети кивот у манастиру Довољи. А пошто је то манастир Довоља, тог меда је увијек било довољно за ових 750 година, а биће га, ако Бог да, и Свети Арсеније, и убудуће”, рекао је Епископ диоклијски.

Он је рекао да нам је тај мед увијек ублажавао чашу жучи, која је такође била присутна кроз цијелу нашу историју.

“Данас се морамо сјетити и жучи коју су испили прије сто година учитељи у бјелопавлићким школама, који су одбили да се повинују наредби окупационе аустроугарске власти, којој је једна од првих наредби била укидање ћириличног писма и српских патриотских пјесама”, казао је Владика.

Додао је да се ми не бисмо  сјетили тог дрског чина окупатора да нам се нешто слично не догађа и данас.

“Иако се, у наизглед ничим притијешњеној, слободној и демократској Црној Гори ћирилица децидно не забрањује, она се све више потискује, као и све што на било који начин има префикс српски. Сјећајући се исповједничког тамновања четрнаест бјелопавлићких учитеља у аустроугарским казаматима, постављамо реторичко питање: Зашто би се Црна Гора одрицала данас наслеђа Светог Кирила и Методија, Војислављевића, Светога Јована Владимира, и славних Немањића, Балшића и Црнојевића, Цетињскога Октоиха, српског имена, које као и црногорско стоји у ”Горском вијенцу”, нашој завјетној књизи? А тиме се, дакле, одриче и великога Његоша, ловћенског тајновидца, и Николе Тесле, који је  поријеклом са ових простора, а за себе је говорио да је Србин, Вука Караџића и краља Николе и химне његове ”Онамо, ‘намо”. Зашто би се Црна Гора одрицала своје Метохије и Пећке Патријаршије”, казао је Владика Кирило и додао да, иако смо прогоњени, ипак нијесмо остављени.

Свечану празничну бесједу одржао је отпуштени професор српског језика из Никшића Веселин Матовић.

У умјетничком дијелу програма наступили су: Хор “Свети Јован Владимир” из Бара, пјевачка група “Дарови Светог Јована Владимира” из Бара, Фолклорни ансамбл “Даниловград” из Даниловграда, дјеца полазници даниловградске школе вјеронауке, женска пјевница при даниловградском храму Свете Текле и народни гуслар Миленко Калезић.

Водитељ програма био је Милан Стојовић.

                                                                                                                                Рајо Војиновић

Видео: Острог Тв Студио

Pin It on Pinterest

Share This